Kao da te razumeju

Šta je zajedničko panduru i psu? • Oboje te gledaju kao da te razumeju!

Kako Crnogorci peru auto? • Jedan drži sunđer, a drugi vozi napred - nazad.

Zaustavlja pandur čoveka koji vozi mercedes: • Dobar dan, gospodine, saobraćajnu i vozačku, molim. Čovek mu da sve što je tražio, a pandur će: • Izvinite, gospodine, je l’ Vaš auto benzinac ili dizelaš? • Pa dizelaš, naravno. A zašto? • Izlazi sa podignutim rukama! Kradeš, a ne znaš ni kakav si auto ukrao! Ovo je benzinac, vidiš da piše benz!

Perica priča Ivici: • Tata je rekao komšinici da je dobra riba. • I, ... šta se posle desilo? - upita Ivica. • Pa ništa, ... samo mu je mama polomila pribor za pecanje.

Nije strašno kad pričaš sam sa sobom. Zajebano je kad se posvađaš.

Baba se prekorno obraća unuku: • Eeee sine, da su meni tvoje godine ... • Eeee baba, da su meni tvoji lekovi ...

Pita Perica komšiju: • Komšo je l' ti krave puše? Ovaj kaže: • Ne! • E pa onda, ... gori ti štala!

Ostavio sam laptop na podu. Moja baba je pomislila da je to kućna vaga. Sve u svemu, baba mi je teška 500 evra.

Šta kaže plavuša kad zatrudni? • Šta me briga, možda nije moje ...

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

• Mama, imam nešto da ti kažem, izlazim sa komšijom Perom! • Molim? Pa, ... mogao bi otac da ti bude. • Ali mama, godine nisu važne! • Da, ... ali ja nisam ni mislila na godine, ... izgleda da me ne razumeš!