VICOTEKA

• Tata, šta je dijalog? - pita Perica.
• Sine, to je razgovor između mame i mene.
• A šta je monolog?
• Isto, sine.

Raspravljaju dvojica seljaka koliko je ko napredovao u svetu u vezi tehnike. Jedan kaže:
• Jesi li čuo kakve radare i uređaje imaju Amerikanci? Mogu da prisluškuju i fataju pola sveta. A tek Rusi, mogu skoro ceo svet da fataju.
• Nije to ništa - kaže drugi - Kod men u selu ima jedna lampa na raskrsnice i kad ona crkne, fata ko koga stigne.

• E, odakle si?
• Iz Zemuna.
• Gde si u Zemunu?
• U Batajnici, a ti?
• Ja u Beogradu.
• Koji kraj?
• Mladenovac!

Perica priča Stevici:
• Moj deda je 1941. skinuo nemačkog pilota vilom za seno!
• Sa neba? - iznenadi se Stevica.
• Ma, jok bre, ... sa babe ...

Godinama ne čitam horoskop, ko zna šta mi se sve lepo izdešavalo, a ja nemam pojma!

Krenuo Lala u vojsku, a Sosa plače:
• Kako ću znati šta da ti šaljem u paketu kad ne znam da čitam?
• Ta, Soso, ja ću ti crtati, a ti to pošalji.
Tako i bi. Lala crta ćurku, Sosa šalje. Lala crta štrudlu, Sosa šalje. I tako sve do jedanput. Siže pismo: crta tačka crta tačka. Sosa ništa ne razume i ništa ne pošalje. Dolazi Lala na odsustvo i kaže:
• A bog te materin, Soso, što mi nisi poslala paket onomad?
• Pa nisam znala šta si nacrtô.
• E, glupa ženo, ta crtô sam rezance s makom!

Ko umre na jesen, za njega nema zime!

Idu tako Mujo i Haso ulicom i Haso pita Muju:
• Je li Mujo, šta bi ti voleo da budeš u drugom životu?
Mujo kaže:
• Konj!
A Haso se iznenadi:
• Mujo bolan, pa ne možeš dva puta isto da budeš!

Dolazi čovek u crkvu i kaže:
• Oče, grešio sam, ukrao sam od Piroćanca!
A ovaj će mu:
• Sine, to nije greh, to je Božije čudo!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Prelaze dva pandura preko železničke pruge, pa prvi pita drugog:
• Kako, bre, stoji ova vrana na žici, a ne ubije je struja?
• Nisi ti video, malopre je prošao voz i pokupio svu struju.