VICOTEKA

Učitelj pita đake:
• Ako od Novog Sada do Beograda ima 80 km, a od Subotice do Novog Sada 100 km, koliko onda ja imam godina?
Perica se odmah javi i kaže 44 godine.
• Tačno - kaže učitelj - a kako si to izračunao?
• Lako, ja kod kuće imam polu ludog brata, a on ima 22 godine.

• Svako ima pravo na grešku - reče jež i siđe sa četke za kosu.

Perica, inače predškolac, pita mlađu sestru:
• Šta ćeš tražiti od Deda Mraza za Novu godinu?
• Jednu Barbiku! A ti?
• Ja ću tražiti jedan Tampon!
• Šta ti je to ... tampon?
• Pa ne znam baš tačno, ... ali na TV-u kažu da kad imaš taj tampon, onda možeš da ideš na plažu svaki dan, da voziš bicikl, trčiš i radiš sve što ti se sviđa, a da niko ništa ne primeti!

Momak gleda prijateljicu i ne skida oči s nje. Ona mu reče:
• Ne gledaj me tako, znaš da moje srce pripada drugom.
On joj odgovori:
• Znam, ali imaš ti i drugih organa ...

Šta je to sreća u nesreći?
• To je kad te pregazi šleper pun deteline sa četiri lista!

Policija napravila raciju u kafiću i pitaju nekog nadrogiranog tipa što će mu nož, a on odgovara:
• Pa, za svaki slučaj, ako neko donese tortu.

Odem kod nutricioniste, on deblji od mene. Odem kod oftamologa, on ćoraviji od mene. Kod psihijatra nisam smela ni da idem ...

Ulazi Perica u prodavnicu:
• Imate li wc papir?
• Ne.
• Imate li maramice?
• Ne.
• A imate li novine?
• Koje ćeš?
• Care, ako do sada nisi skontao šta je problem, ja evo ne znam ...!

Trči Mujo po ulici, naleti na Hasu i ovaj ga pita:
• Šta je, bolan, od koga bežiš?
• Ma juri me neki ludak!
• Pa kako izgleda?
• Ima dugačku kosu i skroz je ćelav.
• Kako to može?
• Pa kažem ti da je ludak!

Nakon dugo vremena sretnu se dve debeljuškaste prijateljice:
• Nikako da izađem na kraj sa kilažom, – požali se jedna - Ma, šta sve nisam pokušala: gladovanje, akupunktura, dijete ...
• Meni su preporučili jahanje, – kaže druga.
• Ma nemoj, je li uspelo?
• I te kako. Kobila koju sam jahala smršala je 20 kg.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...