VICOTEKA

Razgovaraju dva policajca:
• Šta bi ti više voleo da budeš, glup ili ćelav?
Drugi će na to:
• Pa ja bih više voleo da budem glup.
• Što? – pita onaj prvi.
• Pa ne vidi se na prvi pogled.

Trči Milojko ulicom sa makazama u ruci i sretne ga Radojko, pa ga pita šta se dešava, a on mu odgovara:
• Žurim u bolnicu. Tašti mi život visi o koncu!

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla:
• Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite!
• Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete?
• Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla.
• Koje vam je zanimanje?
• Automehaničar.
• Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti.
• Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina!
• Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.

U nekoj diskoteci devojka prilazi Dragiši Biniću:
• Hoćeš da igraš?
• Ne mogu, imam dva žuta!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Dobio sin za punolestvo od oca pare da ode u javnu kuću da se malo istrese. Na putu do javne kuće naiđe na babu koja ga pita gde ide? On reče da se zaputio u javnu kuću, a baba predloži da kresne nju i sačuva pare.
Klinac se složi i odradi posao. Primetio je da ga je malo grebalo dok je radio al' nije ništa rekao. Vrati se kući, otac ga upita kako je bilo, a on kaže da je bilo fantastično.
Ćale mu da pare da ode opet sutradan. Klinac opet naiđe na babu i opet ista priča, samo ovaj put ga nije ništa grebalo. Upita babu u čemu je fora a ona kaže:
• Pa, vidiš sinko, na početku su bile kraste, a sada je gnoj.

Pita deda Pericu kakve su mu ocene u školi. Perica nevoljno odgovara:
• Ma loše bre, samo marširaju.
• Kako to marširaju? - pita deda.
• Pa lepo - 1, 2, 1, 2, 1, 2, 1, 2, ...!

• Koliko si platila tu biljku? - pita muž ženu.
• Dvadeset eura - kaže ona.
• A kakva je to biljka?
• To je biljka iz porodice kaktusa.
• E pa, da si je smesta vratila toj porodici!

Padala je kiša. Ugledao sam je. Žurila je na posao. Prošao je auto i pokvasio je. Prišao sam, obrisao joj lice maramicom. Ona će:
• Moronu jedan, obrisao si mi i obrve!

Dolazi Perica iz škole i pita ga otac:
• Sine, kako si prošao u školi?
• Tata ti si fudbaler, pa ćeš me razumeti. Produžio sam ugovor sa prvim razredom na još godinu dana.

Išla dva dupeta ulicom. Jedno dupe prdne, a drugo mu kaže:
• Uze mi reč iz usta.