VICOTEKA

Mlada dama sedi na zubarskoj stolici a zubar joj kaže:
• Loše vesti, gospođice, moraću da Vam izvadim kutnjak.
• Ne dolazi u obzir, radije bih rodila dete nego izvadila zub.
• Odlučite se brzo, gospođice, da znam kako da podesim stolicu.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Pošao Perica u prvi razred i na prvom času učiteljica pita:
• Deco, ko zna od čega je postao čovek? ... Niko? Dobro, pitajte roditelje pa mi sjutra kažite.
Požuri Perica kući, zatekne mamu kako čisti krompir i s vrata upita:
• Mama, od čega je postao čovek?
Besna zbog obaveza oko kuvanja ručka, mama reče:
• Evo, od ovog - i pokaže na krompir.
Perica brzo uzme jedan krompir i stavi ga u džep. Sjutradan u školi pita učiteljica:
• Deco, ko zna odgovor na jučerašnje pitanje?
Perica prvi podigne ruku, a učiteljica ga upita:
• Dobro, Perice, od čega je postao čovek?
• Učiteljice, da li treba i da ga izvadim?
• Ne treba - reče učiteljica - sedi, imaš peticu.

Došao Ciga iz treće smene kući pa mu se prijebalo. Rekao deci da izađu na ulicu da se igraju, a on legao na Milevu. Međutim, padne kiša i eto ti dece na vratima, zateknu ih na gomili!
• Au tato, pa šta radiš to?
Ciga zatečen:
• Pa deco, vidite da pumpam majku.
• Au tato, pa ne radiš ti to dobro. Komšija Jašar kad dođe, on pumpa, pumpa, pa lizne ventil da vidi da ne ispušta.

Pita učiteljica đake šta će biti kad porastu. Jovica kaže:
• Ja ću biti lekar.
Stevica kaže:
• Ja ću biti pilot.
Milica kaže:
• Ja ću biti mama.
A Perica kaže:
• Ja ću pomoći Milici da bude mama.

Sedeo Piroćanac u kafani i pio pivo. Kada je popio pola flaše, išlo mu se u WC. Razmišlja on kako da ode u WC, a da mu neko ne popije pivo. Posle nekog vremena se seti i napiše na jednom parčetu papira:
• Pljunuo sam u pivo!
Stavi taj papir pored piva i ode u WC. Vrati se iz WC-a i nađe još jedan papir pored onog svog, a na njemu piše:
• I ja sam!

Da su otvorili Lidl u Prizrenu, penzioneri iz Srbije bi za dva sata pregazili Kosovo.

Kaže Fata Muji:
• Uvek kad stanem na kućnu vagu, obavezno uvučem stomak ...
Mujo:
• Aaa? Pa je l' to pomaže?
• Pomaže, moj Mujo, ... pomaže ... da vidim vagu!

Šta dobiješ kada ukrstiš zmiju i ježa?
• Dva metra bodljikave žice.

Sleteo mali đavolčić u Njujork i kaže:
• Ja sam mali đavolčić, imam mali koferčić i došao sam da kradem.
Ovi mu kažu:
• Ne možeš ovde da kradeš, idi u Englesku, tamo možeš da kradeš.
Otišao đavolćić u Englesku i kaže:
• Ja sam mali đavolćić, imam mali koferčić i došao sam da kradem.
Ovi njemu kažu:
• Idi u Nemačku, tamo ti se krade.
Ode đavolćić u Nemačku i kaže:
• Ja sam mali đavolćić, imam mali koferčić i došao sam da kradem.
Nemci će njemu:
• Idi u jednu malu zemlju dole na Balkanu, zove ti se Bosna, tamo ti se krade kol’ko ‘oćeš.
Doleteo đavolćić na aerodrom u Sarajevo i kaže:
• Ja sam mali đavolćić, imam mali ... ma gde mi je nestao koferčić!

Pošla grupa prijatelja u lov. Rezervisali su dvokrevetne sobe, ali niko nije hteo da deli sobu sa Perom, koji je užasno hrkao. Odlučili su da nije pošteno da jedan isti sve vreme bude sa njim, nego će se smenjivati. Posle prve noći uz Peru je jedan od njih ustao sav razbarušen i sa ogromnim podočnjacima. Ostali su zabrinuto pitali:
• Čoveče, šta se desilo?
• Ma, pustite. Pera je toliko hrkao da sam cele noći samo sedeo u krevetu i gledao.
Sledeće noći je drugi bio na redu. Ujutru isto - izgledao je strašno bled, naduven, jedva se držao na nogama. Kada su ga pitali kako je bilo, odgovorio je:
• Bilo je nepodnošljivo. Pera struže kao motorna testera. Cele noći sam ga samo gledao.  Slično su prošli i ostali. Onda je red došao na Radašina. Ujutru se pojavio odmoran i čio, uređen i odlično raspoložen. Nisu mogli da veruju svojim očima. Kada su ga pitali kako je moguće da je ustao odmoran posle Perinog strašnog hrkanja, rekao je:
• Dakle, spremali smo se za spavanje. Prišao sam Peri, zagrlio ga, pljesnuo po dupetu i uz nežan osmeh poljubio ga za laku noć. Posle je on cele noći samo sedeo i gledao me, dok sam ja mirno spavao.