Skroz obrnuto

Pričaju Crnogorac i Japanac o prioritetima u životu Kaže Japanac: • Meni je na prvom mestu Japan, pa posao, a tek na kraju familija. Kaže Crnogorac: • Kod mene je skroz obrnuto. Prvo familija, pa posao, pa tek onda Japan.

U toku vožnje, mašinovođa kaže svom kolegi: • Danas mi je baš baksuzan dan. • Zašto? - pita kolega. • Pa, znaš, ... jutros se brijem - pa se posečem, a onda se sapletem na pertlu - pa padnem, a vidi sad - u susret nam ide voz na istom koloseku, na kom smo i mi ...

Ako su Cecu stavili u čitanku, onda bi Aca Lukas trebalo da ide u udžbenik hemije.

Crnogorac sedi zavaljen u dnevnoj sobi: • Ženo, teško mi je da te gledam kako samo radiš i mučiš se ... Ona se razneži i taman htede nešto da mu kaže, a on viknu: • Zatvori vrata od kuhinje!

Profesor matematike šalje faks ženi: • Draga, sigurno shvataš da su ti 54 godine, a ja imam određene potrebe koje ti jednostavno više ne možeš kvalitetno i u potpunosti da zadovoljiš. Sa svake druge strane gledano, naš brak je skladan, zadovoljan sam sa tobom kao ženom i zaista se iskreno nadam da te ovaj faks neće previse povrediti ili uznemiriti. Nakon posla idem do motela sa svojom 18-godišnjom asistentkinjom, ali doći ću kući pre ponoći. Tvoj muž. Kada je stigao do motela, na recepciji ga je čekao faks koji je upravo pristigao od njegove žene: • Dragi moj, i ti imaš 54 godine, a u trenutku kada budeš čitao ove redove ja ću biti u drugom motelu sa 18-godišnjim konobarom iz obližnjeg bara, a obzirom da si genijalan matematičar, sigurno ti neće biti teško da shvatiš kako 18 u 54 ide puno više puta nego 54 u 18. Nemoj me čekati. Tvoja žena.

Stopira Piroćanac sa troje dece. Naiđe neki biznismen sa ogromnim džipom i sažali se. Kada je Piroćanac počeo da priča, ovaj mu reče: • Slušaj, ja vas Piroćance ne volim baš mnogo, nervira me kakvi ste i kako pričate, ali sam te povezao zbog dece. Ako do Beograda ne kažeš ni jednu reč daću ti 100 evra, a ako progovoriš ti meni 50. Piroćanac se složi. Krene biznismen da vozi 200 na sat, da uleće u krivine, u makaze… Ali Piroćanac ni da bekne. Kada su konačno stigli u Beograd, kaže mu biznismen: • Svaka čast evo ti tvojih 100 evra! Ali da mi kažeš kada ti je bilo najteže? • Kada mi je ispalo ono najmlađe dete!

Dva pedera u "poslu", kad će jedan od njih: • Brate, ja bi sišo. • Pa siši, ko ti brani!

Mladić stoji u redu u supermarketu kad spazi zanosnu plavušu iza njega kako mu maše i smeje se. Iznenadio se da mu maše takva lepotica, i iako mu se odnekud učinila poznatom, nije imao pojma odakle, pa je upita: • Izvinite, mi se znamo? Ona mu odgovori: • Možda se varam, ali mislim da ste vi otac jednog mog deteta! Film mu se vrati u nazad na dan kad je jedini put bio neveran. Rekao je: • Bože, jeste li vi striptizeta s moje momačke večeri, koju sam pred svim prijateljima prcao na bilijarskom stolu, dok me je vaša prijateljica mlatila po guzi mokrim celerom i gurala mi krastavac u šupak? • Ne - odgovori ona - Ja vašem sinu predajem engleski.

Došla unuka kod bake i kaže joj: • Bako, molim te, sklopi oči. • A zašto, zlato bakino? • Zato što mama kaže da ćemo biti bogati kada ti sklopiš oči.

Tražili neki ljudi najstarijeg dedu na svetu. Obiđu oni tako sve veće države i zadrže se u Rusiji. Nađu neko selo i u selu čuju za najstarijeg čoveka, pa odluče da ga posete. Nađu ga i pitaju koliko ima godina, a on kaže da ima 110. Upišu oni i nastave dalje. Dođu u Nemačku i čuju za drugog dedu koji je, kako kažu, najstariji. Nađu i njega i pitaju ga koliko ima godina i on odgovori da ima 120. • Odlično, deda! Star si, ali nije to dovoljno, verujemo da ima i starijih. Nastave oni i dođu u Srbiju. Odu u neko selo kod Niša i prođu kroz neku šumu – kad čuju kako neko plače. Približe se malo, a ono neki deda sedi na panju i plače. Odluče da ga pitaju koliko ima godina. • Deda, koliko imaš godina? • Sto četrdeset – odgovori on. • Odlično! Čestitamo, ti si verovatno najstariji čovek na svetu. A što plačeš, deda? • Tukao me tata! • A gde ti je tata?! • Eno ga u šumi sa dedom, seče drva!

Idu Piroćanci, tatko i sin da kupe tatku odelo i gledaju razne štofove. Sin uzme štof i pogleda naličje. • Pa što, sine, gledaš naličje štofa? Gledaj lice! – kaže tatko. • Jes', a posle deset godina ćeš da gi prevrneš, pa sašiješ meni da nosim. Eto, zato gledam naličje!