VICOTEKA

Razgovaraju dve komsinice, Milojka i Radojka. Pa će Radojka:
• Čuješ, Milojka, da mi kažeš kada ti je rođendan!
• A zašto? - upita ova.
• Pa gledam te svako veče kako radiš one stvari sa mužem, a nemaš zavesu da zakloniš prozor pa ću ja da ti kupim za rođendan.
• Dobro. A kada je tebi Radojka rođendan?
• A što pitaš?
• Pa da ti kupim naočare jer ne vidiš dobro, to nije moj muž nego tvoj - odgovori Milojka.

Ja joj se javljam, a ona ne odgovara. Mora da je pala u nesvest od sreće ...

Muž i žena se bučno raspravljaju u pozorištu za vreme jedne predstave. Nakon petnaestak minuta, čovek koji je sedeo iza njih izgubi strpljenje i obrati im se:
• Izvinite, ali ništa ne čujem!
A muž će:
• I ne treba da čujete, to se tiče samo nas dvoje!

Pita muž ženu:
• Zašto mi se digne uvek kada se brijem.
• Zato što vidiš pičku u ogledalu - odgovori žena.

Imam lepu, pametnu i poštenu devojku. ... I volim ih sve tri.

Crnogorac čeka u bolnici da mu se žena porodi. Nervira se, šeta hodnikom, nervozan je i zabrinut. Posle dva - tri sata čekanja, začuje se bebin plač.
• Daj, Bože, samo da nije muško, da se ne muči kâ ja sad! – reče Crnogorac sa olakšanjem.

Trči Mujo po ulici, naleti na Hasu i ovaj ga pita:
• Šta je, bolan, od koga bežiš?
• Ma juri me neki ludak!
• Pa kako izgleda?
• Ima dugačku kosu i skroz je ćelav.
• Kako to može?
• Pa kažem ti da je ludak!

Sreli se vuk i lisica u šumi. Počne vuk da nagovara lisicu da makar jednom vode ljubav, ali lisica se nije dala. Pošto nije znao šta da radi, vuk počne da je ubeđuje. Na kraju će:
• Ajde, lijo, makar jednom - naučiću te da čitaš.
Pošto je bila jako znatiželjna, lija pristane i odvede vuka iza žbuna. Nakon nekog vremena, izlazi vuk iz žbunja i zakopčava krzno, a lija će za njim:
• A čitanje, vuče?
Na to vuk odgovori:
• Pa nisam ti ja Vuk Karadžić.

Po povratku iz banje, žena je radosno radosno pričala mužu kako se provela i počela da ga ljubi:
• Oh, mili, kako sam te se zaželela - šaputala mu je.
• Pa, kako si putovala? - pita on nežno.
• Odlično. A kako si se ti snalazio bez mene? Kako posao?
• Ide ... ide ... Nego, da čujem, jesi li mi bila verna?
• Oh, kakvo pitanje ... pa kao i ti meni.
• Dobro, dobro - progunđa on - Hajdemo kući. Ovo ti je poslednji put da si išla sama u banju.

Vozač, uz veliki napor, vozi kola po gustoj magli. U jednom trenutku oseti snažan udar u zadnji deo kola. Iz kola, koja su ga udarila, izlazi ljutit vozač i počinje da se dere na sav glas:
• Jeste li Vi normalni, kako to vozite? Zašto kočite tako naglo?
• Da ja prvo pitam Vas Gospodine, šta Vi tražite u mojoj garaži, da nećete možda da se i Vi parkirate?

Kada je Bog stvarao svet, odlučio je da svakom narodu podari dve vrline. Tako su Švajcarci postali precizni i poslušni. Japanci vredni i strpljivi. Italijani veseli i romantični. Španci temperamentni i ritmični. Kada je došao do Srba, Bog reče anđelu:
• Srbi će biti pametni, dobri ljudi i političari!
Nakon završenog posla, pita anđeo:
• Bože, svima si dao dve vrline, samo Srbima tri. Zar neće tako biti nadmoćniji od svih drugih naroda?
Bog reče:
• Hmm, imaš pravo, ali kako se Bogom dane vrline ne mogu naknadno ukidati, Srbi će ih imati sve tri, ali svaki Srbin može imati kao i drugi narodi samo po dve osobine:
- Ko je dobar čovek i političar, ne može biti pametan.
- Ko je pametan i političar, ne može biti dobar čovek.
- Ko je dobar čovek i pametan, ne može biti političar.