VICOTEKA

Razgovaraju dve komsinice, Milojka i Radojka. Pa će Radojka:
• Čuješ, Milojka, da mi kažeš kada ti je rođendan!
• A zašto? - upita ova.
• Pa gledam te svako veče kako radiš one stvari sa mužem, a nemaš zavesu da zakloniš prozor pa ću ja da ti kupim za rođendan.
• Dobro. A kada je tebi Radojka rođendan?
• A što pitaš?
• Pa da ti kupim naočare jer ne vidiš dobro, to nije moj muž nego tvoj - odgovori Milojka.

• Perice, odakle ti taj prsten? - pita majka.
• Našao sam ga na ulici!
• Pa zašto ga nisi odneo policiji?
• Pa, nisam smatrao da je to potrebno - na to će Perica.
• Šta? Nisi smatrao da je to potrebno! Zbog čega?.
• Pa zato što je na prstenu ugravirano: "ZAUVEK TVOJ".

Srušila se kuća i došli na suđenje blok, armatura i cement. Pita sudija šta je bilo. Blok kaže:
• Nisu me uzidali!
Cement kaže:
• Nisam dobro bio zamešan!
Armatura će na to ležerno:
• Ja tu uopšte nisam bila prisutna!

Nije Bog pomogao Mojsiju da isuši more, nego je Chuck Norris punio bazen!

Hoće plavuša da kupi naočare. Uđe u butik i upita:
• Imate li naočare?
• Za sunce? - pita prodavac.
• Ne, za mene! - odgovori plavuša.

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla:
• Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite!
• Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete?
• Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla.
• Koje vam je zanimanje?
• Automehaničar.
• Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti.
• Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina!
• Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.

Tri bračna para proslavljaju zajedno svoje godišnjice braka u jednom hotelu. Posle večere svaki par ode u svoju sobu. Ujutro, na doručku, nađoše se samo muškarci, i to jedan sa šljivom ispod oka, drugi s polomljenom rukom, a treći s polomljene obe noge. Pitaju prvog što mu se desilo, a on im kaže:
• Ne pitajte! Ušli mi u sobu, krenuli da se kresnemo, završimo, i ja mahinalno, kao po navici u hotelu, iz džepa izvadim 100 eura i pružim ženi. Ona se toliko naljutila da je dohvatila pepeljaru i pravo u oko!
Drugi će:
• Ma slična stvar. Došli u sobu, obavili posao, ja mahinalno izvadim 100 eura, kad ona meni vraća 50. Zamahnem rukom da je udarim, a ona se sagne i ja zveknem pravo u zid!
Treći krene sa svojom tragičnom pričom:
• Ja sam još gore prošao. Dođemo mi u sobu, krenemo da se krešemo, kad u sred posla neto pokuca na vrata. Žena se uplaši i iz navike vikne - Jao, muž! - a ja budala pravo kroz prozor ...

Hteo bih da umrem mirno u snu, kao moj deda, a ne vrišteći i u panici, kao putnici u autobusu koji je on vozio.

Sedi Pera u kafani, lagano pijucka rakiju, kad uletoše njegovi drugari na jutarnju pauzu. Svi naruče piće i počne priča, pa se Joza požali:
• Eh, ovaj moj gazda, taj me gazi, ne da mi da dišem od posla!
Paja klimnu glavom, a Rile dodaje:
• Šta misliš, da je ovaj moj bolji, taj bi da radim celog dana bez pauze!
Pera sluša, otpi rakiju pa se nasmeja:
• E, društvo, ko vam je kriv ... ja radim u opštini i ja sam na svom poslu Bog ...
Paja ga upita:
• Kako to misliš?
Pera slegnu ramenima:
• Svi znaju da postojim, al' me još niko nije video!

Bila dvojica Šiptara na derbiju, kad izbi tuča. Njih dvojica se strašno uzbude, pa prvi Šiptar upita onog drugog:
• Da uljetim?!
Onaj drugi odgovori:
• Nemoj!
Malo kasnije, prvi ponovo upita:
• Da uljetim?
Drugi odgovori:
• Nemoj još!
Posle nekog vremena, prvi Šiptar ponovo upita:
• Da sad uljetim?!
Drugi odgovori:
• Ajde, uljeti!
A prvi će:
• Kokice, kikiriki, semenke! ... Kokice, kikiriki, semenke! ...

Mama:
• Sine, zašto se više ne družiš sa onim Zvonkom?
Perica:
• Pa, da li bi se ti družila sa nekim ko pije, puši i drogira se?
Mama, sva ponosna na sina:
• Naravno da ne.
Perica:
• Vidiš, neće ni on!