VICOTEKA

Razgovaraju dve sekretarice, naravno, plavuše:
• Kakvu ćeš smicalicu napraviti za 1. april?
• Razglasiću po firmi da sam trudna, svi će šefovi biti u panici.

Zašto plavuša ima mozak veliki kao zrno graška?
• Dobila upalu od silnog razmišljanja pa joj je otekao.

Prodavao seljak fiću na pijaci, ali nije imao kilometar sat. Naiđe kupac, gleda auto, svidi mu se spolja, pa upita seljaka:
• Koliko brzo može da ide?
A seljak mu kaže:
• Pa, ide ... ide brzo, ... oko 80.
• Kako znaš kad nemaš kilometar sat?
• Pa vidiš, brate, od 20 do 40 km/h trese se pozadi, od 40 do 60 trese se napred, a od 60 do 80, bogami, tresem se i ja u njemu.

Mali Kinez plače i pita oca:
• Tata, tata, je l' mogu da uzmem iPhone?
• Ne možeš, sine, ostavi to!
• Ali tataaa, pa ja sam ga napravio!

Plavuša razmišlja:
• Kako da mu ne dam, kada zna da imam?

Pita kondukter osobu u vozu:
• Je l' imate kartu?
• What?
• Kartu, molim.
• Excuse me?
• Kartu!
• I don't understand.
• Your ticket, please.
• Šta?

Tražim ženu svog života, ... ali pod uslovom da ne sazna njen muž.

Dobila Peričina sestra prvu menstruaciju i silno se uplašila, jer kako to već biva, niko joj nije pričao o tome. Sva uplašena, ode kod Perice i požali mu se. Perica, onako umno osmotri celu situaciju i kaže:
• Koliko znam i kako mi ovo sve izgleda, seko, izgleda da su ti odsekli kitu.

Nije strašno kad pričaš sam sa sobom. Zajebano je kad se posvađaš.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

• I, ... čime se ti baviš?
• Pa, trgujem ljudskim organima.
• Šta se sa tim zajebavaš, imaš li ti srca?
• Uf, nestalo, možda bude sledeće nedelje ...