VICOTEKA

• Juče sam čestitala rođendan svekrvi: Želim Vam sve ono što Vi želite meni, ali dvaput više! - Ne znam zašto se namrštila ... !?

Krenule tri kornjače na put oko sveta. Kada su stigle u pustinju, sete se da su zaboravile da ponesu vodu. Dogovore se da treća kornjača ode po vodu, a da druge dve ne jedu sve dok se ona ne vrati. Prođe šest meseci, pa prva kornjača reče:
• Hajde da jedemo!
• Ne smemo da prekršimo obećanje – odgovori druga.
Prođe još šest meseci, a treće kornjače još uvek nema. Druga kornjača tada reče prvoj:
• E, hajde da jedemo!
• Pre šest meseci ti meni nisi dozvolila, pa neću ni ja tebi sada.
Prođe još šest meseci pa i prva i druga kornjača ipak počnu da jedu, a iza kamena izviri treća kornjača i kaže:
• Strašno! Još nisam ni krenula, a vas dve već žderete.

Ciga pred sudijom odgovara za ukradene kokoške i jaja:
• Hajde, sad ti meni lepo ispričaj zašto si to uradio? – kaže mu sudija.
• Gos’n sudija, tačno je da sam ukrao i kokoške i jajca. Al’ sudijo, mor’o sam, nema deca šta da jedu!
• Dobro, olakšavajuća je okolnost to što priznaješ krađu.
• A, gos’n sudija, jel’ to znači da ćeš za jajca da me pomiluješ?

Zvoni telefon i javi se Fata:
• Halo, Fato, sta radiš? - upita Haso.
• Evo žvaćem Muji!
• Iju Fato! Pa kako tako!? Valjda pušiš?
• E moj jarane, pušila bih ja da se on digao!

I ovu noć ću prespavati u tuđem krevetu, ... ne zato što sam neki jebač, nego sam podstanar.

Pijanog momka prate tamburaši iz kafane. To ugleda pop i kaže mu:
• Sram te bilo kad te svirači prate!
• Bolje oni nego ti !

Vrati se Lala kući i zatekne Sosu golu na krevetu.
• Iju, Soso, pa šta radiš tu gola?
• Pa, eto, kad nemam šta obući - odgovori Sosa.
• Kako nemaš, vid' ovi' 'aljina!
Otvori Lala orman i počne da nabraja:
• Vidi ih: jedna, dve, tri... zdravo, komšija ..., četiri, pet ...

Došao čovek sa privremenog rada iz Nemačke kući u svoje selo, pa mu žena skuvala pasulj. Posle pojedenih nekoliko tanjira on prdnu i zasmrde celu kuću. Žena ga prekori:
• Kako možeš tako, kum ti je na vratima, a ti usmrdiš kuću!
• Ne brini ništa - reče on i izvadi sprej sa mirisom borove šume, pa poprska sobu.
Dođe kum:
• Kume, osećaš li nešto?
• Jok.
• Ma 'ajde, napregni nos ... moraš bar nešto da osetiš.
• Aha! Osećam, ... sad osećam ... kao da se neko usrao u borovoj šumi.

• Draga, pozvao sam direktora na večeru.
• Kako si mogao? Znaš da nemamo ništa u kući, ostala je samo jedna konzerva graška.
• Sad je kasno, on sigurno dolazi. Nego, kad stigne ti reci da si pripemila pečenje sa graškom, a onda idi u kuhinju, razbij tanjir i reci: Do đavola, ispade mi pečenje u kantu za smeće. Ja ću onda reći: Daj barem taj grašak!
Kada je direktor stigao, žena uradi kako su se dogovorili i ispusti tanjir. Muž poviče:
• Kako si samo nespretna?! Sigurno si ispustila tanjir sa pečenjem?
• Još gore, dragi, ispustila sam grašak!

Stoje dva klinca ispred Pikasove slike u muzeju i komentarišu:
• E, ubiješ me ako ovome nisu drajveri na printeru otišli u materinu!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...