VICOTEKA

Šta urade naši fudbaleri kada pobede Argentinu?
• Ugase playstation!

Pita Milojko Milutina:
• Zašto ti sediš pored prozora dok tvoja Stanojka peva?!
• Da ne pomisle ljudi kako je tučem!

Uđem u banku i kažem:
• Ovo je pljačka.
Bankar me pogleda ispod oka i kaže:
• Jeste, vadi pare.

Čovek zove nekog telefonom:
• Halo, da li je to savetovalište za alkoholičare?
• Jeste, izvolite!
• Imam jedno pitanje: Je l´ ide led u vinjak?

Dogovorili se Mujo i Haso kako će ubiti bika, pa Mujo kaže:
• Ja ću ga primiti za rogove, a ti ga maljem udri po glavi i tako čemo ga ubit.
Mujo primi bika za rogove a Haso zamahne te udari. Međutim biku ništa. Haso zamahne još jednom, a biku opet ništa. Mujo će na to:
• Haso, jebo ti bog mater, ako me još jednom udariš po glavi, pustiću bika.

Prvog januara, ujutro, policajac je na konju sedeo ispred semafora, a pored njega se dovezao Perica na svom novom, novcatom biciklu. Policajac kaže Perici:
• Baš lep bicikl! Je l' ti to Deda Mraz doneo?
Perica odgovori:
• Da.
• Paaa, sledeće godine reci Deda Mrazu da ti stavi štop-svetla na bicikl! - reče pandur i poče Perici da piše kaznu od 1.000 dinara.
Perica uzima kaznu i, pre nego što se odvezao, kaže:
• Uzgred, baš lep konj! Da li vam je to Deda Mraz doneo?
Kao, da bi učinio Perici, pandur kaže:
• Da, da, on mi je doneo.
A Perica će:
• Sledeće godine reci Deda Mrazu da stavi kurac ispod konja, umesto iznad.

Razgovaraju dva prijatelja:
• Čoveče, ne mogu da spavam, dugujem na deset mesta.
• Ja, od kako sam uzeo kredit, spavam kao beba – reče ovaj drugi.
• Pa kako čoveče? – upita prvi.
• Budim se na svakih sat vremena i plačem.

Detinjstvo je završeno kada majka prestane da krije slatkiše, a otac počne da krije rakiju.

Vlasnik izdaje stan i u kuhinji priča sa novim stanarom:
• Prilično je flekav zid - konstatuje novi stanar.
• Da, prethodni stanar je bio hemičar.
• Znači, ovo su hemikalije ...
• Ne, to je hemičar.

Došao pacijent kod doktora i pita:
• Imate li nešto protiv kašlja doktore?
A doktor mu odgovara:
• Ne, nemam ništa protiv. Slobodno kašljite.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.