VICOTEKA

Šetao neki čovek pored reke i naiđe na nekog tipa koji stoji na ogradi mosta.
• Šta to radiš, čoveče? - upita on.
• Hoću da skočim sa mosta i ubijem se, - odgovori ovaj.
• Zašto bre? - zabrinuto će prvi.
• U ratu mi geler otkinuo muda i sad država nema para da mi plati operaciju - skrušeno će ovaj.
Produži čovek svoju šetnju, a kada se pred veče vraćao kući vidi da onaj čovek još stoji na istom mestu.
• Šta je bilo, ne skačes?
• Eee, znaš li kakva ti muda trebaju da bi skočio odavde ...

Oženio se Crnogorac. Prve bračne noći legne sa mladom i kaže joj:
• Deder, ufati ga lijevom rukom!
Uhvati mlada onu stvar, ali slaba vajda ... ne diže se.
• Deder, ufati ga desnom rukom!
Mlada promeni ruku, ali jok, ... i dalje ništa ...
• Deder, ufati ga sa obje ruke!
Mlada ga posluša. Ništa se ne pomera. Crnogorac poče da kuka:
• Kuku mene, do boga miloga, kuku mene, jadan sam ti ja, đe oženi ženu ubogu u obje ruke ...

Šta je zajedničko za muškarca i psa?
• Obojica su mirni kod gazdarice, a komšinicu bi da rastrgnu.

• Konobar, konobar! U ovoj supi pliva mušica!
• A šta biste vi? Možda, da vam za te pare igra vaterpolo ...

Autobus na liniji Beograd - Kragujevac, preko Topole. Samo sto je krenuo, mali Perica dolazi do šofera:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo, sedi, ima još dosta.
Nakon 10 minuta opet:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo, sedi, ima još dosta.
Nakon 10 minuta opet:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo bre. Sedi, ja ću ti reći kad dođemo u Topolu.
Mali Perica se vrati na sedište i zadrema. Šofer zaboravi na njega i na ulazu u Kragujevac mu sinu da je prošao Topolu. Putnici, shvativši šta je uradio, izgalamiše se na njega i rekoše da mu nema druge nego nazad u Topolu. Kad stigoše u Topolu šofer probudi Pericu i reče:
• Topola!!
Perica izvadi čokoladu i poče da jede.
• Pa je'l ti izlaziš u Topoli?
• Ne, ja idem za Kragujevac, nego mi je baka rekla da ne diram čokoladu do Topole.

Ja joj se javljam, a ona ne odgovara. Mora da je pala u nesvest od sreće ...

Sudeći po ovome što sam noćas video i doživeo - nisam ti prvi?!
• Pa, dobro si pogodio.
• Stvarno? ... Znao sam.
• A, sudeći po onome što sam ja noćas doživela - nisi mi ni poslednji.

Ulazi hipohondar kod doktora, a doktor mu kaže:
• Dobar dan, dugo vas nisam video!
• Znam, bio sam nešto bolestan ...

Oženio se Lala. Prošao jedan mesec a Sosa počela da se pakuje. Pita nju svekrva:
• Gde ćeš ti, Soso?
• Idem ja odavde, pa ovaj Vaš me nije ni jednom opalio.
• Pa je li, sine, je l' to istina? - pita majka Lalu.
• Jeste, ne znam ti ja šta tu treba raditi.
• 'Ajte vi lepo kod doktora - veli im majka.
Poslušaju oni i odu do lekara. Primio on njih, te se ubi da objasni Lali šta se tu radi. Ali Lala ništa ne sluša već zvera okolo. Dosadi lekaru da objašnjava te uhvati Sosu, skine gaće i opali je tu na stolu. Kada je završio kaže Lali:
• Vidiš, Lalo, ovako ćeš morati svaki dan.
• Ta, jel'te doktore 'oće l' moći sama ili moram i ja da dolazim sa njom?

Fata se šminka, a Mujo komentariše:
• Što se mažeš, kao da će ti to pomoći?
• Daj Mujo, pogledaj sebe kako si ružan.
• Nisam ja takav oduvek, nego su me kao bebu zamenili u porodilištu.

Kaže Lala Sosi:
• Zamisli Soso, ta već šesti dan ležim u štali kraj krave očekujući da se oteli i ništa!?
Sosa reče:
• Lalo, kada te krava vidi pored sebe, sigurno pomisli da se već otelila!