Dajte mi papira

Otišao slikar u park. Iznenada dobije inspiraciju za slikanje pa poviče: • Papira, papira, dajte mi papira! A jedan iz žbunja dovikne: • Ma šta će ti papira, obriši se lišćem kao ja.

Potrebna gatara za dobro plaćen posao. Ona će znati gde treba da se javi.

Pijanac ide glavnom ulicom, zaustavi se i počne da piša. Policajac ga spazi i vikne: • Sram te bilo! Kazna 500 dinara. Pijanac traži po svim džepovima i konačno pronađe 1000 dinara. Sada policajac traži 500 dinara za kusur, ali ne može da nađe. Na to će pijanac: • Pišaj i ti - ja častim!

• Opet si noćas pričao u snu. • Ma, pusti me ženo da makar noću i ja progovorim koju reč ...

Žali se čovek lekaru: • Doktore, kad god se ujutru probudim, prvih pola sata loše se osećam. • Navij budilnik pola sata kasnije! - mirno mu odgovori doktor.

Došao Zemunac na more. Odluči on da nauči sina da pliva. Baci ga u more, a mali potone. Stavi mu „mišiće“, opet ga baci u vodu i mali opet potone. Stavi mu i šlauf, pokuša ponovo – mali opet potone. Nema druge, još i peraje – mali opet potone. Gleda to drugi Zemunac sa obale pa pita: • Tebra, a kol'ko mu teška ona kajla oko vrata?

Žali se čovek prijatelju: • Ukrali su mi sve kreditne kartice! • I ... jesi li prijavio policiji? • Nisam i neću! • Zašto? • Pa ovaj što mi ih je ukrao manje troši nego moja žena.

Zaustavi policajac Cigu, koji je prebrzo vozio, i kaže mu: • Pijani ste! • Nisam! • Dunite u balon! • Ne mogu, imam astmu. • Onda hajdete sa mnom u stanicu da vam uzmemo krv! • Ne mogu, imam leukemiju. • Onda izađite da hodate po liniji! • Ne mogu, ... pijan sam - odgovori Ciga.

Devojka: • Pušiš li? Dečko: • Da. Devojka: • Koliko kutija dnevno? Dečko: • 2. Devojka: • Koliko košta kutija? Dečko: • 5 eura. Devojka: • Koliko dugo pušiš? Dečko: • 10 godina! Devojka: • Znači za 2 kutije dnevno daješ 10 eura u 10 godina. Dakle, 3650 dana - to te košta tačno 36 500 eura. Da si štedeo sada bi mogao da kupiš Ferari. Dečko: • Tačno. A pušiš li ti? Devojka: • Ne. Dečko: • Pa gde ti je Ferari, pizda ti materina?

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla: • Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite! • Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete? • Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla. • Koje vam je zanimanje? • Automehaničar. • Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti. • Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina! • Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.

Idu dve nule ulicom i sretnu osmicu. Kaže jedna nula onoj drugoj: • Vidi seljanku kako se utegla!