VICOTEKA

Otišao slikar u park. Iznenada dobije inspiraciju za slikanje pa poviče:
• Papira, papira, dajte mi papira!
A jedan iz žbunja dovikne:
• Ma šta će ti papira, obriši se lišćem kao ja.

Hodala sam ulicom kad me je zaustavila izrazito neuredna žena, zapuštena i smrdljiva, zatražila je da joj dam nešto sitnine za hranu ... Izvadila sam novčanik i iz njega 500 dinara i pitala je:
• Ako ti dam ovaj novac hoćeš li kupti vino umesto večere?
• Ne, davno sam prestala piti - odgovorila mi je beskućnica.
• Hoćeš li otići u šoping umesto da kupiš hranu? - upitala sam je.
• Ne, ne gubim vreme po kupovinama - rekla je beskućnica - Vreme koristim u nastojanju da ostanem živa.
• Hoćeš li potrošiti novac u frizerskom salonu umesto na hranu? - pitala sam.
• Jeste li vi ludi? - odgovorila je beskućnica - Nisam bila kod frizera već 20 godina!
• Dobro - odgovorila sam. Neću vam dati novac, umesto toga vodim vas večeras na večeru sa mojim mužem.
Beskućnica je bila šokirana:
• Neće li se vaš muž ljutiti na vas zbog toga? Znam da sam prljava, a verovatno i užasno smrdim.
• Nema problema – odgovorila sam - Važno je da moj muž vidi kako izgleda žena kad odustane od šopinga, frizerskog salona i vina ...

Zaljubili se koza i puž, pa kaže koza pužu:
• Ja bih se udala za tebe!
A puž će na to ljutito:
• Priznaj, kurvo, to je zbog kuće!

Milojko dočekuje Živadina na kapiji:
• Ajde, ajde! Slobodno uđi, ne obraćaj pažnju na psa!
• Znači, nije opasan? ... Ne ujeda?
• Upravo to oću da proverim, ... danas sam ga kupio ...

Ne igraj se sa ženskim srcem - jedno je. Igraj se sa ženskim sisama - dve su.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Zaustavi pandur čoveka i kaže:
• Dokumenta, molim!
Ovaj mu da dokumenta, pandur ih gleda, prevrće i na kraju ga pita:
• Gospodine, a šta ste vi po zanimanju?
Ovaj kaže:
• Biohemičar.
A pandur ga na to upita:
• Pa, dobro, a šta ste sada?

Muškarci su kao Bluetooth. Konektuju se na vas kad ste u blizini, ali traži druge raspoložive uređaje kada niste tu.
Žene su kao WiFi. Vide svaki raspoloživi uređaj ali se konektuju samo na najjači.

Po čemu se prepoznaje veseli i nasmejani bajker?
• Po mušicama između zuba.

Direktor kaže sekretarici:
• Jeco, vidim da si dala otkaz?
• Da, dala sam.
• Zar misliš da će ti biti bolje u novoj firmi?
• Pa, sad, ... ne znam da li će biti bolje, ali sigurna sam da će biti češće - odgovori sekretarica!

Ako želite da povratite novac, uložite ga u alkohol.