VICOTEKA

Pitaju Crnogorca:
• Šta radiš?
On odgovara:
• Vala ništa. A da ti pravo kažem, i nemam kad.

Pun bus. Devojka prilazi baki i pita je:
• Bako, jel silazite?
A baka će:
• Dete, sa kurca se silazi. Iz autobusa se izlazi!

Vojnik pritrči časnoj sestri. Zadihan zamoli:
• Molim Vas, mogu li da se sakrijem pod Vašu haljinu? Posle ću da Vam objasnim ...
Časna sestra pristane. Na to nalete dva vojna policajca i upitaju je da li je videla nekog vojnika kako beži?
• Otišao je u onom smeru - pokaza u drugom smeru.
Kada su policajci otišli, vojnik se izvuče ispod suknje, zahvali joj se i objasni da ne želi u rat, na front. Časna sestra mu odgovori da ga razume. Vojnik reče još:
• Nadam se, da neću biti previše drzak, ako kažem da sam primetio kako imate prelepe noge.
Časna sestra odgovori:
• Da si pogledao malo više, opazio bi i predivan par jaja, ni ja ne želim u rat.

Pita mali Piroćanac tatu Piroćanca:
• Tatko, tatko, jel' mogu da gledam TV?
Piroćanac mu odgovara:
• Možeš, ali nemoj da ga pališ, skupa struja!

Mladić i plavuša vodili ljubav u stanu, kad neko zazvoni na vrata. Plavuša uplašeno reče:
• To je moj otac, brzo skači kroz prozor!
• Jesi li ti luda, pa mi smo na 13. spratu!
• Ma hajde, skači, nisi valjda sujeveran?

• Ćao, šta piješ?
• Beži seljaku, čekam dečka!
• Seljanko, ja sam konobar.

Upala vojska u neko selo i sve redom pali, pljačka, ubija, siluje žene. Tako upadnu u jednu kuću gde žive baba i deda i hoće da siluju babu. Deda klekne i kaže:
• Nemojte deco ako za Boga znate!
A baba će:
• Ćuti deda, zna vojska šta radi!

Da nije porođajnih bolova, žene nikada ne bi znale kako je muškarcima kada se prehlade.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Došla bakica u prodavnicu kompjutera i kaže trgovcu:
• Kupila sam kod Vas ovu podlogu za miševe, ali ona ne radi!
• Nemoguće! Na podloge nam se još niko nije žalio! Možda je Vi nepravilno koristite.
• Ja sam je stavila u šupu još pre mesec dana, a ona još ni jednog miša nije ulovila!
Trgovac ćuti zapanjen, a jedan kupac koji se tu zatekao reče:
• Bako, ova podloga ne služi da lovi miševe, nego da miševi obrišu noge pre nego što uđu u šupu!

Pričaju Perica i Ivica ko se seća najranijeg događaja u životu:
• Ja se sećam kada se mama porađala i ja izlazim, a doktor se smeje - kaže Ivica.
• Ma nije to ništa. Ja se sećam kada sam na izlet otišao sa tatom, a vratio se sa mamom - odbrusi Perica.