Pa to sam ja

Šetaju dve plavuše ulicom i nađu ogledalo. Pogleda se jedna i kaže: • Uuu, što mi je poznata ova! Uzme druga ogledalo pa kaže: • Pa to sam ja, budalo jedna!

Žena kaže mužu: • Uskoro će nam godišnjica braka, ... hoćemo li zaklati prase? Muž će: • Zašto? Šta ti je prase krivo?

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Žena tridesetih godina, dva puta udovica, traži bogatog čoveka za brak, može i ružan. Šifra: Crna udovica.

• Čime se baviš? • Pojim stoku ... • Aha, znači poljoprivreda, stočarstvo ... • Ne, ja sam konobar!

Stoje dva klinca ispred Pikasove slike u muzeju i komentarišu: • E, ubiješ me ako ovome nisu drajveri na printeru otišli u materinu!

Legla mi plata, ali imam osećaj kao da je neko već spavao sa njom.

Učiteljica pita Pericu: • Kupujem, kupuješ, kupujemo, kupujete, ... koje je to vreme? • To je vreme rasprodaje - odgovori Perica.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Bračni par iz Pirota razgovara uz jutarnju kaficu: • Lele Boske, znaš li šta sinoć sanja? • Šta? • Da si mi kupio bundu od bizon, pa ja u nju! • E kad je sledeći put sanjaš ne zaboravi da joj metneš i naftalin!

Došla neka baba do kioska, kod sebe je imala neke novčiće i pitala je prodavca šta može za njih da kupi. Prodavac joj odgovori: • Baba, sa ovim krupnim i možeš nešto da kupiš, ali sa ovim sitnim možeš samo da se jebeš. A baba će na to: • Sinko, rasitni mi te krupne!