A večeras baba

Muž i žena slave 25-godišnjicu braka. Muž pita ženu čime bi je obradovao: • Izvedi me u striptiz bar. Baš bih rado videla striptizete kako se svlače ... • Šta ćeš tamo? Takvi lokali su samo za pohotljivce! Za one koji dolaze da gledaju gole ženske ... • Nema veze, ... htela bih da vidim, ... a pošto znam da si ti stidljiv, kupila sam karte za oboje. Idemo u striptiz bar! Kad su došli u bar, ostavljaju stvari u garderobi, a garderoberka: • Dobro veče, gospodine Petrović! Žena ga pogleda, a muž brzo objasni da je to ćerka kolege sa posla ... Kad su se smestili za sto, konobar pozdravlja: • Dobro veče, gospodine Petrović! Žena ga podozrivo pogleda, a muž će brzo: • Ah draga, taj je bio konobar u našoj menzi na poslu ... Ženi je sad sve sumnjivo, ali rešava da ne kvari veče. Predstava počinje ... striptizeta se svlači ... dođe do gaćica i pita: • A ko će mi večeras skinuti gaćice? Celi bar se dere: • PETROVIĆ! PETROVIĆ! Žena ljutito ustaje od stola, napusta bar ... Muž za njom trči ... • Draga, to su mi podmetnuli! Te ljude uopšte ne poznajem! Ljubavi moja! Veruj mi, molim te! Žena seda u taksi, muž jedva stiže i seda do nje. Kola kreću, a taksista: • Dobro veče, gospodine Petrović. Šta je ovo? Toliko smo dobrih kurvi vozili prethodnih večeri, a večeras - baba!

Rođendani su veoma korisni. Što ih više imaš, to duže živiš.

• Gospodine, imate neki čudan naglasak. Odakle dolazite, ako nije tajna? • Iz kafane!

Prva menstruacija .... nekad: • Maaamaaaaa, krrrvvvvvvv! Sad: • Toooooo, nisam zaglavila!

• Marihuana ima dve mane. Prva je, da jako brzo zaboravljaš ... • Dobro, a druga? • Šta? • Marihuana? • Imam! Koliko ti treba?

Za vreme bivše Jugoslavije pita učiteljica Pericu: • Perice, ko je najveći ratnik za koga si ikada čuo? Perica odgovori: • Josip Broz Tito. • Sedi, pet! Perica sedne i krišom izvuče ispod klupe jednu sliku, pogleda je i šapne: • Izvini, Rambo, ali karijera je karijera.

• Halo, je l' to hitna? • Da. • Treba mi hitno 100 evra.

Pošla grupa prijatelja u lov. Rezervisali su dvokrevetne sobe, ali niko nije hteo da deli sobu sa Perom, koji je užasno hrkao. Odlučili su da nije pošteno da jedan isti sve vreme bude sa njim, nego će se smenjivati. Posle prve noći uz Peru je jedan od njih ustao sav razbarušen i sa ogromnim podočnjacima. Ostali su zabrinuto pitali: • Čoveče, šta se desilo? • Ma, pustite. Pera je toliko hrkao da sam cele noći samo sedeo u krevetu i gledao. Sledeće noći je drugi bio na redu. Ujutru isto - izgledao je strašno bled, naduven, jedva se držao na nogama. Kada su ga pitali kako je bilo, odgovorio je: • Bilo je nepodnošljivo. Pera struže kao motorna testera. Cele noći sam ga samo gledao. Slično su prošli i ostali. Onda je red došao na Radašina. Ujutru se pojavio odmoran i čio, uređen i odlično raspoložen. Nisu mogli da veruju svojim očima. Kada su ga pitali kako je moguće da je ustao odmoran posle Perinog strašnog hrkanja, rekao je: • Dakle, spremali smo se za spavanje. Prišao sam Peri, zagrlio ga, pljesnuo po dupetu i uz nežan osmeh poljubio ga za laku noć. Posle je on cele noći samo sedeo i gledao me, dok sam ja mirno spavao.

Uselio se Mujo u novi stan i ode da proslavi sa prijateljima u kafiću. Pošto su dobro zaginuli pozove Hasu da mu pokaže kako je uredio stan. Vodi Hasu po stanu, i na kraju uđu u dnevnu sobu, a na sred sobe stoji gong. Haso ga upita: • Bolan Mujo, šta će ti gong na sred dnevne sobe? Mujo se veselo njiše i odgovora sa smiješkom: • Nije to gong, jarane, to je sat, i to najprecizniji! Haso ga zbunjeno pogleda: • Mujo, bolan, ti si pijan 'ko zemlja, kakav sat? Mujo se nasmija i reče: • Pazi sad! Odvali Mujo po gongu iz sve snage, kad se sa druge strane zida začu: • Konjino jedna, šta lupaš, tri i petnaest ujutro je!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Bila ja u Makedoniji neki dan, kupovala sladoled i onaj me pita: • Koliko sakaš da ti ga natreskam? Ja pobegla, nisam ni kupila sladoled.