VICOTEKA

Pita učiteljica Pericu:
• Sa koliko nula se piše milion?
• Sa šest! - odgovori Perica.
• A pola miliona?
• Pa, sa tri!

Zašto slon ne želi da koristi kompjuter?
• Boji se miša.

Pričaju dve babe u parku, kaže prva drugoj:
• Udaje mi se unuka, ako Bog da!
• Stvarno? Baš lepo, a odakle je mladoženja?
• Iz Fejsbuka, ne znam gde je to mesto, ali mi ona tako rekla ...

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur:
• Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ...
• Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ...
Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura:
• Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer?
Pandur ga tresne pendrekom po tintari:
• Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...

Pričaju Crnogorac i Japanac o prioritetima u životu Kaže Japanac:
• Meni je na prvom mestu Japan, pa posao, a tek na kraju familija.
Kaže Crnogorac:
• Kod mene je skroz obrnuto. Prvo familija, pa posao, pa tek onda Japan.

Dolazi Perica iz škole i pita ga otac:
• Sine, kako si prošao u školi?
• Tata ti si fudbaler, pa ćeš me razumeti. Produžio sam ugovor sa prvim razredom na još godinu dana.

Imaš li da mi pozajmiš dva miliona? – pita kolega Piroćanca.
• Nemam kod sebe – kaže Piroćanac.
• A kod kuće?
• Hvala bogu, svi su dobro.

Momak kaže devojci:
• Ja bih tebe mogao da gledam čitavog dana.
• Što, je l` sam ti mnogo lepa?
• Ma jok, nego si `slučaj za posmatranje`!

Pita mama Pericu:
• Perice, je l' se raduješ zato što će Deda Mraz da ti donese poklone?
• I da i ne, ... radujem se jer ću dobiti poklone, ali mi je žao što tata pravi budalu od sebe ...

Majka najbolje zna, a moja jednom prilikom reče:
• Najvažnija su realna očekivanja, mi smo tebe upisali u školu samo da dobiješ boginje! Sve preko toga je premija.

Olujna noć, dva sata posle ponoći, neko lupa na vrata kuće. Muž otvara, kad pred njim pijanac, jedva stoji na nogama i moli ga da dođe i malo ga pogura. Muž, sav nevoljan:
• Daj čoveče, dva sata je! - zalupi mu vrata pred nosom i vrati se u krevet. Žena ga upita:
• Ko je to bio u ovo doba noći?
• Ma neka pijandura traži da ga poguram!
• Pa jesi li mu pomogao?
• Nisam lud, dva sata je posle ponoći a napolju lije kao iz kabla!
• Sram te bilo, a sećaš li se kad smo se pre dva meseca vraćali od kumova, kad ti je auto crk'o na onoj kišurini? Da se ona  dvojica nisu zaustavila da te poguraju, ko zna kako bismo se vratili kući!
Muž se postidi, prizna da je preterao, obuče se, otvori vrata i izađe na kišu i prodere se u mrak:
• Alo, gde si, jesi tu?
• Jesam -  prodere se i pijanac.
• Treba li da te poguram?
• Treba, hvala!
• A gde si?
• Evo me na ljuljašci.