VICOTEKA

Plavuša se zaposlila kao učiteljica u osnovnoj školi. Prvi put kada je vodila decu na čas fizičkog vaspitanja, primetila je da se sva deca igraju zajedno, osim jednog dečaka koji je stajao po strani potpuno sam. Prišla mu je i pitala ga da li je sve u redu, na šta joj je dečak odgovorio da jeste.
Nakon nekog vremena primetila je da dečak još uvek stoji sam. Ponovo mu je prišla i pitala ga:
• Hoćeš li da ja budem tvoja prijateljica? 
• Može! - reče dečak.
• Dobro, onda mi reci zašto se svi igraju, a ti ovde stojiš sam?
• Ja sam golman - reče dečak.

• Da li ti imaš auto? - upita Perica vaspitačicu u vrtiću.
• Ne, nemam - odgovori vaspitačica.
• Zašto? - znatiželjno će Perica.
• Pa, ... zato što nemam novca da kupim auto! - tužno će vaspitačica.
• To je zato što se po ceo dan igraš sa decom, a ne ideš da radiš i zaradiš pare, kao moja mama! - mudro zaključi Perica.

Sreli se vuk i lisica u šumi. Počne vuk da nagovara lisicu da makar jednom vode ljubav, ali lisica se nije dala. Pošto nije znao šta da radi, vuk počne da je ubeđuje. Na kraju će:
• Ajde, lijo, makar jednom - naučiću te da čitaš.
Pošto je bila jako znatiželjna, lija pristane i odvede vuka iza žbuna. Nakon nekog vremena, izlazi vuk iz žbunja i zakopčava krzno, a lija će za njim:
• A čitanje, vuče?
Na to vuk odgovori:
• Pa nisam ti ja Vuk Karadžić.

Umre carinik i ode kod svetog Petra. Upita njega Petar:
• Oćeš li u pakao ili u raj?
Odgovara carinik:
• Ja bih negde između, ako može na granici.

Kako od ćurke napraviš zmiju?
• Oženiš se njome!

Pita ženska Muju:
• Jesi li ikad igrao golf?
Mujo će:
• Ša igr'o, vozio!

Mladoženja pita popa koliko treba da plati za venčanje:
• Običaj je da se plati u proporciji sa lepotom mlade.
Mladoženja mu pruži 100 evra. Pop se približi mladi, podigne joj veo da je pogleda, pa kaže mladoženji:
• Sačekajte da Vam donesem kusur.

• Halooo?
• Izvolite, gospodine, dobili ste tehničku podršku.
• Ne radi mi ruter od Interneta.
• Ok, koja lampica vam trenutno svetli?
• Ona od bojlera. Da ugasim?

Sretnu se dva drugara na autobuskoj stanici. Prvi pita drugog:
• Šta ima jarane, jesi li se oženio?
• Nisam još. - odgovara drugi.
• Pa šta čekaš? - upita prvi.
• Autobus. - odgovori drugi.

Kada me je devojka ostavila, hteo sam da se ubijem, ali mi žena nije dala.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...