Prodajem lep padobran

Prodajem lep padobran, neotvaran, jednom korišćen. Malo zamrljan.

Šetao Mujo sa sinom po nekom brdu. Naiđu na neku livadu, pa kaže Mujo sinu: • Vidiš, sine, ovde je tvoj babo prvi put jebav'o. A onde je stajala njena mater i sve gledala. • Jao, pa šta je rekla? • Beeeeeeeeee!

Rodila Fata malog crnca, a Mujo je pita kako je to moguće. • Pa, znaš kad sam ono otišla na safari, pojurio me jedan crnac, pa je od toga naše dijete pocrnilo. • Bome, meni se čini da je on tebe stig'o.

Često poželim da nekim osobama zviznem šamarčinu, ali ne mogu, ... nemaju obraz.

Srela se dva čoveka na nebu: • Od čega si ti umro? • Od zime! • A ti? • Od sreće! • Kako to – od sreće?! • Eto, dođem ja kući, zateknem ženu u krevetu i odmah pretražim celu kuću: podrum, tavan, ispod kreveta. Ne nađem nigde nikog i od sreće umrem. • E, idiote, da si pogledao u zamrzivač, danas bismo obojica bili živi!

Ulazi Mujo u birtiju i na šanku vidi posudu punu novčanica od 100 KM, pa pita konobara: • Bolan, šta je to? Konobar mu kaže: • Staviš unutra 100 KM i ako ispuniš 3 zadatka, sve pare iz posude su tvoje. • Pristajem, šta treba? • Prvo moraš da eksiraš litru rakije, i bez grimase spustiš praznu flašu na šank. Drugo, vidiš pozadi ona vrata tamo? Iza tih vrata, tamo u dvorištu, onom besnom pitbulu treba da izvadiš bolestan zub. Zatim, na spratu treba da izjebeš babu od 70 godina. Ako sve uradiš, pare su tvoje! Odmahne Mujo rukom i kaže konobaru: • Daj onu litru ovamo, nek ide sve ... Potegne Mujo onu litru, i bez grimase spusti praznu flašu na šank. Siđe sa barske stolice pa, vidno teturajući, krene prema onim zadnjim vratima ka dvorištu. Čim su se vrata zatvorila, malo zatim, čuje se: "Vau, vau, kev, kev ... ciju, ciju ..." Posle 15 minuta, otvaraju se vrata i Mujo, sa vrata, dreknu na konobara: • Je li, a gde je ta baba sa bolesnim zubom?

Ide čovek ulicom i na nekoj poslastičarnici vidi natpis `Jeftini kolači`. Uđe unutra i pita: • Koliko je ovaj kolač? • 100 dinara. • Dobro, koliko je ovaj? • 120 dinara. • A ovaj? • 150 dinara. Čovek se iznervira i kaže: • Sve jedan skuplji od drugog! Zašto vam onda na radnji piše jeftini kolači? • Pa, ja sam Jefta! – odgovori prodavac.

Žali se Mujo Hasi: • Haso bolan, kupio sam nove cipele i ne da me žuljaju, nego ne znam šta da radim ... • Pa zameni ih – kaže Haso. • Ma, ne mogu Haso! • Što bolan. Nove su, imaš račun ... • Ih Haso, kad bi samo znao koje je to uživanje kada ih skidam ...

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Udala se plavuša za trubača. Pita je trubač nakon prve bračne noći: • Kako ti je bilo? • Dobro, samo je truba malo mala. • Pa nisam ja znao da ću svirati u tako velikoj dvorani.

Patroliraju dva pandura i pričaju. Prvi kaže: • Jesi li čuo šta ima novo? • Šta? • Odlučio komandir da stavi 4 ležeća policajca u zapadni deo grada. • Ozbiljno? Jebo majku, ja sam garantovano prvi, on mene mrzi ...