VICOTEKA

Došao Lala u Njujork i sedne u taksi koji vozi crnac:
• Izvinte, gos’n crnac, ja bih do centra!
• Može, kaže crnac!
• Ijao - kaže Lala - ta vi znate srpski, gos’n crnac! Ta, gde ste ga naučili?
• U Srbiju, čoče!
• U Srbiji? Ta sjajno! A gde ste to bili u Srbiji, moliću lepo?
• A u Beograd, a đe bi?
• Ta u Beogradu, lepo, a kandak ste vi tamo, gos’n crnac, nešto studirali?
• Ne, no si ti studira - kaže crnac - Naravno da sam studira!
• A šta ste studirali, ako nije tajna, gos’n crnac?
• A, medecinu, čuj, što bi drugo!
• A jeste li završili, gos’n Crnac!
• A nijesam jado, nijesam!
• Ta što, pobogu, gos’n crnac?
• A upa sam u loše društvo!

Ostavio sam laptop na podu. Moja baba je pomislila da je to kućna vaga. Sve u svemu, baba mi je teška 500 evra.

• Mama, imam nešto da ti kažem, izlazim sa komšijom Perom!
• Molim? Pa, ... mogao bi otac da ti bude.
• Ali mama, godine nisu važne!
• Da, ... ali ja nisam ni mislila na godine, ... izgleda da me ne razumeš!

Taman sam seo na šolju kada sam začuo glas iz druge kabine:
• Hej, kako si?
Nisam baš tip koji započinje konverzaciju u muškom WC-u ali ne znam šta me snašlo, pa sam odgovorio, pomalo sramežljivo:
• Ide nekako, dobro sam!
A drugi tip je upitao:
• I, čime se baviš?
Kakvo je to pitanje? U tom sam trenutku pomislio da je vrlo bizarno, pa sam odgovorio:
• Uhhh, putujem, baš kao i ti!
Tada sam pokušao da izađem što je moguće pre, ali sam začuo sledeće pitanje:
• Mogu li doći kod tebe?
OK, ovo je pitanje ipak previše nastrano za mene, ali sam ukapirao da mogu samo biti pristojan i završiti razgovor. Rekao sam mu:
• Ne, ... trenutno sam zauzet nečim!
Tada začuh tipa, ... nervoznog:
• Čuj, nazvaću te kasnije. U susednoj kabini je neki idiot koji odgovara na sva moja pitanja!

Imao Piroćanac tri sina, pa dvojicu isprati u beli svet da zarade neki evro. Posle tri godine, dolaze ta dvojica vozom, a na stanici ih čekaju tatko i najmlađi brat, zarasli u brade. Oni kad ih videše, udriše u kukanje pa pituju:
• Kuku, tatko, da neje majka umrela?
A tatko će:
• Neje, majke vi ga, nego zašto ponesoste oba žileta, kad otidoste!?

• Ništa se ne brini - kaže žena mužu koji se upravo vratio sa službenog puta - niko nije povređen. Samo je jedan idiot uleteo u haubu mog automobila i napravio od njega harmoniku!
• A kojom brzinom je vozio?
• Nije uopšte vozio, kreten, stajao je!

Neki čovek je bio iritantno optimističan i stalno govorio: Moglo je biti i gore! - Prijatelji odluče da isteraju optimizam iz njega:
• Jesi li čuo za sinoćnu tragediju kod Malerovića?
• Ne, šta se desilo?
• Našao Malerović ženu sa ljubavnikom u krevetu, ubio ih oboje, zapalio kuću, pa ubio i sebe!
• Ufff, ... Moglo je biti i gore!
• Ma jesi li ti normalan?! Šta je tu moglo biti gore?!
• Da je naišao preksinoć, ja bih bio mrtav!

Pita Perica tatu:
• Tata, tata, a koliko košta venčanje?
• Ne znam, sine, ja svoje još uvek otplaćujem!

• Ja stvarno ne znam zašto ti ne želiš da budeš sa mnom!? Gledao sam u dlan, u karte, ...
• A u ogledalo nisi ...?

Naslikao Suljo svoju prvu sliku, pa ju donio u galeriju. Gleda vlasnik galerije i kaže:
• Nije loša, a kako se zove?
• Mujo u Zenici - reče Suljo.
• A ko je ova gola žena na slici? - pita vlasnik galerije.
• Fata.
• A ovaj goli muškarac pored nje? - radoznalo će vlasnik galerije.
• Huso.
• A gdje je Mujo?
• U Zenici, ba.

Pita učiteljica decu šta je najbrže na svetu. Mali Nikola kaže:
• Metak.
Učiteljica kaže:
• Dobro, metak je brz, ali nije najbrži.
Mali štreber Slaviša kaže:
• Svetlost.
• Bravo! - kaže učiteljica.
Mala Marica romantičarka kaže:
• Misao je brža od svetlosti.
Učiteljica je oduševljena:
• Bravo, Marice.
A mali Perica kaže:
• Moj tata je još brži!
• Kako to? - pita učiteljica.
• Čuo sam kada je rekao mami: "Svršio sam brže nego što sam mislio".