VICOTEKA

Razgovor kupca i prodavačice:
• Izvinite, ova krema je ...?
• Dnevna krema za suvu kožu.
• A ova?
• Noćna krema za suvu kožu.
• Ma ajte, molim Vas!
• Šta Vam nije jasno?
• Pa na koju foru kreme znaju kada je dan a kada je noć?

Prodavnica mešovite robe negde u centralnoj Srbiji:
• Dobar dan. Imate li sir rokford?
• A šta je to?
• Pa znate, to je onaj malo buđav sir ...
• Aaaa, ... sir nemamo, al' imamo rokford viršle, rokford srpsku kobasicu, rokford slaninu, rokford kulen, ...

Zazvoni telefon u policijskoj stanici i javi se dežurni:
• Dobar dan, izvolite!
• Pomagajte brzo, ušla mi je mačka u stan!
• Polako gospođo, to nije ništa strašno ...
• Ma kakva crna gospođa, ja sam papagaj!

Natpis sa jednog nadgrobnog spomenika:
• Ovde leži moja žena, a ja kod kuće počivam u miru!

Vratila se Fata od ginekologa, pa je Mujo pita:
• Kako pica?
• Dobro.
• Kako sise?
• Dobro.
• Kako šupak?
• E, za tebe ga nisam pitala.

Žena može biti mačka, riba ili kučka, sve zavisi da li je sa njom mačor, som ili džukela!

Perica:
• Kevina najveća greška bila je kad mi je pustila film "Sam u kući". Narednih 17 dana je izbegavala zamke po hodniku, sobama i dvorištu ...

Mujo došao po Hasu mrtvačkim kolima, da izađu u grad. Haso, kad je video vozilo, prozbori:
• Bolan Mujo, ja ti tu ne ulazim!
Mujo:
• `Ajde Haso ne budali, ljudi umiru da uđu u njih, a ti mi tu nešto kenjaš!

Prvog januara, ujutro, policajac je na konju sedeo ispred semafora, a pored njega se dovezao Perica na svom novom, novcatom biciklu. Policajac kaže Perici:
• Baš lep bicikl! Je l' ti to Deda Mraz doneo?
Perica odgovori:
• Da.
• Paaa, sledeće godine reci Deda Mrazu da ti stavi štop-svetla na bicikl! - reče pandur i poče Perici da piše kaznu od 1.000 dinara.
Perica uzima kaznu i, pre nego što se odvezao, kaže:
• Uzgred, baš lep konj! Da li vam je to Deda Mraz doneo?
Kao, da bi učinio Perici, pandur kaže:
• Da, da, on mi je doneo.
A Perica će:
• Sledeće godine reci Deda Mrazu da stavi kurac ispod konja, umesto iznad.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Sedi šofer kamiona u restoranu na pauzi i ruča. Dolaze trojica motociklista obučeni u kožu. Prvi prođe pored šofera, obori mu kafu u krilo i sedne za šank. Šofer ga i ne pogleda. Prolazi drugi, obori sok na stolu i ode za šank. Šofer ni pogleda, ni reči. Prolazi treći, prospe mu ručak i sedne za šank. Šofer ustane i napusti lokal bez reči. Prilazi plavuša konobarica da uzme narudžbinu. Motociklisti prokomentarišu:
• Ovaj ovde što je bio – nema čoveka u njemu!
Konobarica odgovori:
• Ma, ni čoveka ni šofera, ne ume ni da se isparkira. Eno, vozio je u rikverc i pregazio tri motora.