VICOTEKA

Vozač, uz veliki napor, vozi kola po gustoj magli. U jednom trenutku oseti snažan udar u zadnji deo kola. Iz kola, koja su ga udarila, izlazi ljutit vozač i počinje da se dere na sav glas:
• Jeste li Vi normalni, kako to vozite? Zašto kočite tako naglo?
• Da ja prvo pitam Vas Gospodine, šta Vi tražite u mojoj garaži, da nećete možda da se i Vi parkirate?

Gost pita konobara:
• Šta imate danas najbolje za ručak?
• Turski gulaš.
Kad je već pola pojeo, upita konobara koji je prolazio:
• A zašto se to zove Turski gulaš?
• Pa, pas se zvao Sultan ...

Mujo govori Fati na uvce:
• Fato, ljubavi, hteo sam da te vodim do Meseca, ali je pun ...

Nije strašno kad pričaš sam sa sobom. Zajebano je kad se posvađaš.

Pita otac Pericu:
• Sine, jesi li popravio onu jedinicu iz matematike?
• Nisam tata, dnevnik je ostao kod učitelja.

Došao čovek kod doktora i počinje priču:
• Znate, doktore, moj sin nije pazio pa je zaradio neku polnu bolest.
• Nema problema. Samo ga dovedite pa ćemo ga izlečiti.
• Ali znate, on nije znao da je ima, pa je povalio kućnu pomoćnicu.
• Pa dobro, pogledaću i nju.
• Ma vidite, ja nisam znao za sve to, pa sam i ja naskočio na kućnu pomoćnicu.
• Ništa strašno, daćete krv na analizu pa ćemo i vas izlečiti.
• Ali, to nije sve. Ja nisam znao da sam bolestan, pa sam opalio i svoju ženu.
• Pa što odmah ne kažete, čoveče, sad smo svi bolesni!

U 4 sata ujutru žena čuje muža u kuhinji. Dođe do njega, a on sedi za stolom i pije rakiju.
• Šta to radiš, pobogu, u ovo doba noći?
• Sećaš li se kad sam te otpratio kući i kad nas je uhvatio tvoj otac i rekao: “Znaš da je maloletna, zato il' je ženi, il' ideš 20 godina u zatvor”?
• Sećam se ...
• Eee, danas bi' izašao sa robije ...!

Lako je švalerku upisati u mobilni telefon pod imenom "Rile Automehaničar". Zajebano je kad ti Rile u pola dva, posle ponoći, pošalje poruku: "Volim te mišiću moj!".

Pecao Mujo i upecao zlatnu žabu.
• Ako me pustiš, ispuniću ti jednu želju.
• Kako ba jednu, pa bilo je dosad tri?
• To važi za zlatnu ribicu, ja sam zlatna žaba.
• Dobro, da smislim ... Htio bih biti princ!
• Može! PUUF!
I probudi se Mujo ujutro i čuje:
• Ustaj Ferdinande, idemo u Sarajevo!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

• Komšija, tvoj pas je beo, a zove se Žuća?!
• Pa šta, i tvoja žena se zove Lepa ...