Izgledate kao pravi

Upoznaje se plavuša sa nekim likom i on se pohvali njoj: • Ja sam plastični hirurg! A plavuša će na to: • Jao, a izgledate kao pravi!

Na regrutaciji goli mladići stoje ispred lekarske komisije koja ih pregleda i procenjuje njihovu sposobnost za vojsku. Došao red na Cigu, doktor ga gleda i kaže: • Sposoban! • Al' gos'n doktor, nisam sposoban majke mi, ja sam dvopolan! - očajno će Ciga. • Kako dvopolan? Vidi koliki ti je! • Jes', gos'n doktor, al' sam zato pička u dušu.

Stariji čovek šeta obalom jezera. Pažnju mu privuče ribolovac koji je lovio ribu sa obale, priđe i obrati mu se: • Grize li nešto, prijatelju? - Jok. Ali juče sam ovdje ulovio četrdeset deverika! – odgovori mu. • Znate li Vi ko sam ja? – upita čovek. • Ne – odgovori ribolovac. • Ja sam šef ribočuvarske kontrole za ovu oblast! - predstavi se čovek i pokaza legitimaciju. • A, znate li Vi ko sam ja? - brzo će ribolovac. • Ne. • Ja sam najveći lažov u ovom kraju.

Rešio Lala da kupi sebi košulju, pa uđe u prodavnicu: • Dobar dan, `teo bi` da kupim jednu košulju ... • Koju boju želite? - pita trgovac. • Je l' imate boje jorgovana? Prodavac mu iznese pet-šest košulja, sve u nijansama boje jorgovana: • Koja vam se dopada? • Ta znate, ne paše mi nijedna od tih boja. U izlogu stoji jedna koja mi se baš sviđa. Odu oni do izloga i Lala prstom pokaza na belu košulju: • Evo, baš ova! • Zaboga, to nije boja jorgovana, to je bela košulja! • Ta, ima i belog jorgovana - reče Lala.

Mladi terazijski Crnogorac otvorio firmu u Beogradu. Prvi radni dan na poslu sedi on u kancelariji, kada ga sekretarica obavesti da su došla 3 čoveka i hoće kod njega. Dok su oni sedali, poče Crnogorac da 'govori u telefon': • Je l' to Voja Koštunica? Đe si Vojo, što činiš? Bato ođe! Jesi li mi završio ono? E vala svaka čast! Čujemo se! Zatim kao okrene drugi broj: • Đe si Milo? Bato ođe! Sad sam pričao sa Vojom i sve vam dogovorio, pa vi sada nastavite. Čujemo se! Opet kao okrene treći broj: • Alo, jesi to ti Borise? Bato ođe! Kako si mi predsjednče, što činiš? Mogli bi smo na po jedno piće, ali evo upravo mi uđoše klijenti, pa ćemo se čuti kasnije. Kada je spustio slušalicu okrenuo se 'klijentima' i rekao: • Dobar dan, što mogu učinit za vas? A jedan od one trojice kaže: • Mi smo iz pošte. Došli smo da vam priključimo taj telefon.

Muž i žena se bučno raspravljaju u pozorištu za vreme jedne predstave. Nakon petnaestak minuta, čovek koji je sedeo iza njih izgubi strpljenje i obrati im se: • Izvinite, ali ništa ne čujem! A muž će: • I ne treba da čujete, to se tiče samo nas dvoje!

Šta kaže ciga ženi kada dođe sa posla? • Ljubi brat.

• Izvinite, navedite mi jedan razlog zbog kojeg moram da plaćam TV pretplatu, kad ne posedujem TV!? • Pa, posedujete kompjuter. • Ali, ja preko kompjutera ne gledam TV kanale. • Da, ali je kompjuter instrument preko kojeg biste mogli da ih gledate. • OK. Dajte mi, onda, tri dečija dodatka! • Ali, ovde piše da nemate decu. • Pa nemam, al' imam "instrument" da ih napravim.

Krenuli zeka, meda i veverica da kradu voće i povrće. Zeka uzme šargarepu, meda krušku, a veverica ode nekud. Uhvati ih farmer i kaže: • Pustiću vas ako to što se ukrali nabijete sebi u zadnjicu. Gura meda krušku, vrišti, kuka, ali nekako uspe da gurne. Gura zeka šargarepu, vrišti, kuka, stenje, a odjednom počne da se smeje. Pita ga meda: • Šta se smeješ? A zeka će: • Ćuti, eno veverice, nosi lubenicu.

Došao Ciga u vojsku i posle tri dana traži od kapetana da ide kući. • Jesi li normalan, tri dana si u vojsci i hoćeš kući?! - zagrmi kapetan. • Gos'n kapetan, Mileva me 'oće, moram kući. Smak sveta će bude ako ne odem, ima nađe drugog! • Dobro, ako je tako. Ali sutra da dođeš, jesi čuo?! Prođe jedna nedelja, nema Cige, prođe druga, nema Cige. Tek nakon mesec dana dođe Ciga i kaže: • Gospodin kapetan, ja doš'o! • A ko si ti? • Pa, Ciga, znate, pustio si me kući ... • Pa gde si ti, magarče jedan, jesam ti rekao da dođeš sutra?! Tek će Ciga: • Gos'n kapetan, ja doš'o danas ...

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka: • Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav. Devojka se zgrozi: • Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti. • Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van. Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi: • ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...