VICOTEKA

Ukrca se časna sestra u voz. Vozi se ona, kad preko puta sebe ugleda poznato lice. Žena, sređena, bunda, nakit, kožne čizme, divan komplet, frizura. Gledaju se one u čudu, gledaju ...
• Jesi li to ti, Nadice? Kako si? Dugo se nismo videle!
Ispričaju se one, gde je koja bila svih ovih godina, šta se dogodilo. Časna sestra ne izdrža pa je upita:
• Nemoj da se ljutiš, ali ova bunda, kako ...?
Kaže Nadica:
• Ma, neprijatno mi je, ali jedna divna noć i evo.
Voze se one dalje, kad opet časna sestra:
• Izvini, ali ove čizme, kako ...?
• Ma, jedan predivan izlet, i evo ...
Časna sestra dođe u samostan, već je bilo kasno, skine se, pomoli i legne. Usred noći čuje se da neko tiho kuca!
Ona:
• Ko je?
• Ja sam, fra Jozo! - tiho će fratar.
Časna sestra:
• Jebi se ti i tvoje karamele!

Zove Mujo Fatu Iz Nemačke.
• Fato, jesi ti ljubavi moja?
• Jesam, jedini moj, ko je to?

Muž i žena leže u krevetu. Muž progovara:
• Jesi li za seks?
• Uh, ne mogu sada, preumorna sam, a i glava me nešto boli - reče žena.
• Spavaj bre, ženo, pričam telefonom - odbrusi muž.

Nije strašno kad pričaš sam sa sobom. Zajebano je kad se posvađaš.

Arhimed, Njutn i Paskal igraju žmurke. Arhimed žmuri, a Paskal i Njutn se kriju. Paskal se sakrije, a Njutn nacrta kvadrat, stane iza Arhimeda i čeka. Arhimed izbroji:
• Devedeset pet, ... pedeset, ... sto, polazim.
Okrene se, ugleda čoveka i kaže:
• Aha, Njutn!
A Njutn će:
• Ne, ovo je Njutn po metru kvadratnom, a to je Paskal.

Nikad ne obaraj ruku sa momkom koji šest meseci nije imao devojku.

Pita baka unuka:
• Sinko, sinko, koliko je sati?
Unuk odgovoara:
• 12 i 15
Baka:
• Koliko?
Unuk:
• 12 i 15!
Baka:
• Molim?
Unuk:
• 12 i 15!
Baka:
• 27, a što pitaš?

Žena tridesetih godina, dva puta udovica, traži bogatog čoveka za brak, može i ružan.
Šifra: Crna udovica.

Pitali Pericu za koga navija?
• Za Zvezdu!
A od evropskih klubova?
• Za Partizan!

Razgovaraju dve prijateljice:
• Još uvek ne verujem da si se udala za tog starca!
• E draga moja, kad uzmeš lovu ne gledaš koje je godine štampana!

Posle jako dugo vremena u manastiru, pita monah igumana:
• Oče, jako sam dugo ovde, pa sam hteo da pitam, da li bih mogao, ono, znate već na šta mislim ... ?
• Naravno, sine, u uglu ti je bure sa rupom, pa uživaj do mile volje!
Mladi monah obavi posao, a pošto mu se jako svidelo, kasnije ode opet do igumana i ponovo ga upita:
• Oče, da li bih mogao i sutra ono, znate već na šta mislim ... ?
• Sine, naravno da možeš, i to svakim danom osim petkom!
• A što ne može petkom?
• Pa sine, petkom si ti u buretu!