VICOTEKA

Ukrca se časna sestra u voz. Vozi se ona, kad preko puta sebe ugleda poznato lice. Žena, sređena, bunda, nakit, kožne čizme, divan komplet, frizura. Gledaju se one u čudu, gledaju ...
• Jesi li to ti, Nadice? Kako si? Dugo se nismo videle!
Ispričaju se one, gde je koja bila svih ovih godina, šta se dogodilo. Časna sestra ne izdrža pa je upita:
• Nemoj da se ljutiš, ali ova bunda, kako ...?
Kaže Nadica:
• Ma, neprijatno mi je, ali jedna divna noć i evo.
Voze se one dalje, kad opet časna sestra:
• Izvini, ali ove čizme, kako ...?
• Ma, jedan predivan izlet, i evo ...
Časna sestra dođe u samostan, već je bilo kasno, skine se, pomoli i legne. Usred noći čuje se da neko tiho kuca!
Ona:
• Ko je?
• Ja sam, fra Jozo! - tiho će fratar.
Časna sestra:
• Jebi se ti i tvoje karamele!

Tri žene razmišljale kako da se reše muževa, i smisle neki plan. Prva je živela na 7. spratu i gurnula je muža sa terase, dok je padao, samo se čulo:
• Majku li ti jebeeem  ... TUP!
Druga žena je živela na 5. spratu i kada je gurnula muža, dok je padao samo se čulo:
• Majku li ti ... TUP!
Treća žena je živela na 1. spratu i kada je gurnula muža sa terase, samo se čulo:
• TUP!
A potom:
• E, sad ću da ti jebem mater!

Došla Stanojka doktoru, sva otečena i plava po licu. Požali mu se da je Miljojko pretuče svaki put kada se uveče vrati iz kafane. Doktor je posavetuje:
• Gospođo, skuvajte čaj od kamilice, pa kada Miljojko dođe uveče kući, napunite usta čajem i grgljajte taj čaj dok Miljojko ne ode da spava, i za osam dana dođite na kontrolu.
Posle osam dana dođe Stanojka na kontrolu i sva srećna pohvali doktora:
• Gos`n doktore, Vi pravite čudesa. Otkako se držim vaše terapije, Miljojko je potpuno miran i ne tuče me.
• Pa to sam i mislio. U Vašem slučaju nije kriv alkohol, nego jezik!

Muž i žena gledaju horor. Žena dreknu:
• Joj, majko mila!
• I ti si je prepoznala, jel' da? - procedi muž kroz zube.

Dama u poodmaklim godinama stoji na pramcu broda za krstarenje, čvrsto držeći svoj šešir obema rukama da ga vetar ne oduva. Jedan gospodin se približi i kaže:
• Oprostite mi, gospođo, ne želim da Vam smetam, ali da li ste primetili da vetar podiže Vašu haljinu vrlo visoko?
• Da, jesam, ali trebaju mi obe ruke da zadržim šešir na glavi.
• Ali, gospođo ... jedna dama vaših godina treba da zna da su njeni intimni delovi izloženi javnosti! – kaže kavaljer.
Dama baci pogled prema dole i odgovori:
• Gospodine, sve što vidite kada se haljina podigne, staro je preko šezdeset godina. A šešir sam kupila juče!

Davio se jedan čovek i vikao kako ne zna da pliva i da mu treba pomoć. A Crnogorac sa obale mu odgovori:
• Šta se dereš jado, ne znam ni ja da plivam, pa ne vičem!

Nađu dva kostura motor na groblju:
• Hajde da se provozamo - kaže prvi.
A drugi kostur kaže:
• Važi, sačekaj me tu, odmah se vraćam.
Vraca se on i nosi krst, a prvi ga pita:
• Šta će ti to?
A ovaj će na to:
• Ne idem nigde bez lične karte.

Na pustoj plaži Mujo se skine do gole kože i zapliva daleko od obale. Posle nekog vremena, vraća se ka obali i vidi da pored njegove odeće sedi neka devojka i čita knjigu. Mujo ne izađe iz vode nego zaroni, izvadi nekakav lavor, pokrije sramotu i onda priđe devojci:
• Kako se zove ta knjiga što čitaš? - pita Mujo.
• Zove se: Kako se čitaju tuđe misli - kaže devojka.
• Pa šta ja sad mislim? - pita Mujo.
• Ti misliš da lavor ima dno - odgovori devojka.

Došao čovek na biračko mesto, da glasa. Po završenom glasanju, zatraži od ljudi iz komisije da mu daju stolicu da sedne.
• Izvolite stolicu, da li Vam je dobro, gospodine?
• Ma dobro mi je, samo hoću da sačekam oca da dođe na glasanje.
• Pa doći će Vam otac kući posle glasanja?
• On ne dolazi kući, evo ima već 10 godina jer je umro, ali redovno izlazi na izbore, pa rekoh da ga vidim ...

Došli Mujo i Haso iz vojske s bruhom. Kad će im doktor:
• Oho, pa gde ste to dobili!?
A Mujo će na to:
• Poručnik nam je rekao da dignemo tenk u vazduh, ... i mi digli.

Mladi bračni par se uselio u tek kupljeni stan. Sledećeg jutra, dok su doručkovali, žena pogleda kroz prozor i spazi komšinicu kako širi veš na svom balkonu.
• Kako joj je prljav veš! Ne mogu da verujem. Pa isto kao da ga nije ni oprala - rekla je - možda joj je loš prašak, a možda uopšte i ne zna da pere, jadnica.
Muž je ćutke posmatrao, i činilo se da ga to nije zanimalo. Ali svaki put kad je komšinica širila veš, padali bi isti komentari. Iz dana u dan.
Mesec dana kasnije, žena je bila u čudu kad je videla da je komšinicin veš čist kao sneg. Reče mužu:
• Pogledaj, konačno je naučila da pere. Ko li ju je samo naučio?
Muž odgovori:
• Niko! Ja sam oprao naše prozore.