Ti i tvoje karamele

Ukrca se časna sestra u voz. Vozi se ona, kad preko puta sebe ugleda poznato lice. Žena, sređena, bunda, nakit, kožne čizme, divan komplet, frizura. Gledaju se one u čudu, gledaju ... • Jesi li to ti, Nadice? Kako si? Dugo se nismo videle! Ispričaju se one, gde je koja bila svih ovih godina, šta se dogodilo. Časna sestra ne izdrža pa je upita: • Nemoj da se ljutiš, ali ova bunda, kako ...? Kaže Nadica: • Ma, neprijatno mi je, ali jedna divna noć i evo. Voze se one dalje, kad opet časna sestra: • Izvini, ali ove čizme, kako ...? • Ma, jedan predivan izlet, i evo ... Časna sestra dođe u samostan, već je bilo kasno, skine se, pomoli i legne. Usred noći čuje se da neko tiho kuca! Ona: • Ko je? • Ja sam, fra Jozo! - tiho će fratar. Časna sestra: • Jebi se ti i tvoje karamele!

Rešili lisica, magarac i vuk da otvore firmu. Kaže lisica: • Ja sam lukava, ja ću otići u opštinu i srediću nam dozvolu za čas posla. Ode lisica i vrati se sva pokunjena – nije uspela. Onda kaže vuk: • Ja sam opasan i ljudi me se plaše, sada ću ja na brzinu da dobijem dozvolu. Kad, eto vuka – podvio rep, ni on nije uspeo. Tada kaže magarac: • Idem ja da probam. Vrati se magarac posle pola sata sav srećan i vikne: • Dobio sam dozvolu, dobio sam! Lisica i vuk ga upitaju kako, kada oni nisu uspeli, a magarac ispriča: • Odem ti ja u opštinu, pokucam na vrata i uđem, kad ono tamo sve moji školski drugovi.

Ulazi programer u crkvu i pita popa: • Pope, ima li ovde wiFi? Pop zakoluta očima i izusti: • Bože pomozi! Programer će na to: • A je l' to korisničko ime ili lozinka?

Pričaju dve babe: • Prestala sam da psujem - kaže jedna. • A ja više ne verujem u boga - kaže druga. • Sereš? • Ne, krsta mi.

Za bolesne, postoji bolnica. Za lude, postoji ludnica. Za budale nema ništa, zato ih ima svuda.

Ide čovek ulicom i na nekoj poslastičarnici vidi natpis `Jeftini kolači`. Uđe unutra i pita: • Koliko je ovaj kolač? • 100 dinara. • Dobro, koliko je ovaj? • 120 dinara. • A ovaj? • 150 dinara. Čovek se iznervira i kaže: • Sve jedan skuplji od drugog! Zašto vam onda na radnji piše jeftini kolači? • Pa, ja sam Jefta! – odgovori prodavac.

• Perice, koji mesec ima 28 dana? - pita učiteljica. • Svaki učiteljice, a neki imaju čak i više.

Pričaju Hrvat i Slovenac. Hrvat reče: • Jao Janez, sanjao sam noćas Ljubljanu, sva u plamenu, kuće srušene, avioni lete i sve bombarduju, ljudi mrtvi na ulici, užas. Slovenac odgovara: • Kakvi ste vi Hrvati, samo loše sanjate. Evo i ja sinoć sanjao Zagreb ... sve u nekoj svečanosti, muzika sa svakog prozora, ljudi veseli na ulici, vatromet, a preko čitavog grada neki veliki plakati. Pita ga Hrvat: • Pa šta piše na plakatima? Slovenac odgovori: • Ne znam ... ne čitam ćirilicu.

Sastali se Amerikanac, Francuz, Turčin i Bosanac i počeli da razgovaraju o ponosu. I tako, ... krene Amerikanac: • Ja sam ponosan na CIA, sve zna, čak i pre nego što se nešto dogodi! Francuz: • Ja sam ponosan na Francuskinje, tako su dražesne, ljupke i ne daju se lako! Turčin: • Ja sam ponosan na naše tepihe. Skupi su, dobri i malo ko ih može kupiti! Bosanac: • Ja sam ponosan na sebe! Svi ga začuđeno pogledaju i pitaju: • A zašto? • Juče sam jeb'o Francuskinju na turskom tepihu, a CIA pojma nema o tome!

Dođe Milojko kod doktora i požali se: • Doktore, imam proliv! Doktor mu greškom prepiše tablete za smirenje. Dolazi Milojko posle nekoliko dana kod doktora i ovaj ga pita: • Pa, Milojko, kako ide terapija? A ovaj mu odgovori: • Ma, dobro je. I dalje imam proliv, ali mi je svejedno!

Išli baba i deda sa dvogodišnjim unukom na more. Na plaži dune jaka oluja i dedi spadnu gaće. Baba na brzinu uzme unukovu portiklu i zaveže dedi umesto gaća, a na portikli piše: • Rasti, rasti, srećo moja, voli tebe baka tvoja!