VICOTEKA

Ukrca se časna sestra u voz. Vozi se ona, kad preko puta sebe ugleda poznato lice. Žena, sređena, bunda, nakit, kožne čizme, divan komplet, frizura. Gledaju se one u čudu, gledaju ...
• Jesi li to ti, Nadice? Kako si? Dugo se nismo videle!
Ispričaju se one, gde je koja bila svih ovih godina, šta se dogodilo. Časna sestra ne izdrža pa je upita:
• Nemoj da se ljutiš, ali ova bunda, kako ...?
Kaže Nadica:
• Ma, neprijatno mi je, ali jedna divna noć i evo.
Voze se one dalje, kad opet časna sestra:
• Izvini, ali ove čizme, kako ...?
• Ma, jedan predivan izlet, i evo ...
Časna sestra dođe u samostan, već je bilo kasno, skine se, pomoli i legne. Usred noći čuje se da neko tiho kuca!
Ona:
• Ko je?
• Ja sam, fra Jozo! - tiho će fratar.
Časna sestra:
• Jebi se ti i tvoje karamele!

Ako želite da ostavite drogu ili rakiju, ostavite ih kod mene.

• Perice, dođi da pomogneš majci u kuhinji!
• A čarobna reč mama?
• Ako ne dođes, isključiću ti Internet!

Lovac opazi medveda, nanišani i ... BANG! ... i promaši! Dolazi meda, pogleda ga:
• Reci sad šta da ti radim? Da te ubijem ili da te jebem?
• Pa, bolje me jebi, bar ću ostati živ.
Izjebe ga meda, okrene se, krene kad ... BANG! ... Lovac opet promašio.
• Pa, šta ćemo sad!?
• Pa, jebi me!
Meda ga opet pojebe, pa krene tri koraka, kad opet ... BANG! Promašaj! Meda sav iznerviran vrati se:
• Pa dobro, jesi li ti lovac ili peder?

Sastavio sam spisak ljudi na koje ću da kašljem kada dobijem grip.

• Perice, nabroj mi 3 poznate ličnosti.
• Zidane, Beckham, Ronaldinho ...
• Dobro, a šta je sa Mozartom, Da Vinchijem ...?
• Pa učiteljice, ne poznajem baš najbolje rezervne igrače.

Vozili se Tadić i Mesić vozom. Pored Mesića stoji neka velika džukela. Pita Tadić:
• Što si poveo tu svinju sa sobom?
Mesić odgovara:
• To nije svinja to je moj pas Džeki.
Kad će Tadić:
• Ćuti Mesiću, pričam sa Džekijem.

Rodi žena riđokoso dete. Zabrinuta, upita doktora:
• Doktore, kako je moguće da je dete riđe, kad smo i muž i ja plavi?
• Imate li crvenokosog rođaka?
• Ne.
• Često ste vodili ljubav?
• Pa i ne baš ... možda jednom godišnje.
• Aha, to je to! Od rđe gospođo, od rđe ...

Udala se Leposava za Milojicu, a njegova porodica je bila izuzetno siromašna. Kako je htela da se pokaže kao dobra domaćica, reši da malo dovede kuću u red i upita svekra:
• Jel' imate pajalicu, hoću da obrišem prašinu.
• Nemamo, snaho!
Ona ne bi lenja, odseče svekru kosu, napravi od nje pajalicu i obrisa prašinu. Malo zatim zatreba joj četka da oriba pod, ali pošto svekar reče da nemaju ni četku, ona mu, bez imalo premišljanja odseče bradu, napravi četku i oriba pod. Kasnije kad se mladi Milojica vratio s posla, ugledao je oca na drvetu, pa mu doviknuo:
• Oče, zar si poludeo? Što si se popeo na to drvo?
A otac mu odgovara:
• Ne pitaj me ništa, sine, eno Leposava pravi kolače, pa se plašim da joj ne zafale jaja.

Dve prijateljice pričaju o garderobi:
• Eh da znaš kakvu lanenu suknju sam imala, ... ali moljci je pojedoše ...
• Eh, a ti da znaš kakvu košulju od konoplje sam imala, ... ali sin je popuši ...

Razgovaraju dve koleginice plavuše u kancelariji:
• Ej, znaš šta mi se juče desilo? - pita jedna.
• Ne znam šta?
• Ušla sam graškom u muški WC, kad tamo - direktor. I slatka moja videla sam mu onu stvar ...
• I, baš me interesuje kakav mu je? - zntiželjno će druga.
• Pa, ... malo je slan za moj ukus.