Zvonilo je pre nego što smo ušli

Pita učeljica: • Deco, što kasnite na čas? Perica će na to: • Zato što je zvonilo pre nego što smo ušli.

Mladenci došli da stanuju kod mladinih roditelja. Već prvog dana njen brat prvi siđe na doručak. • Mama, jesu li seka i njen muž još uvek u sobi? • Jesu. • Ja mislim ... • Nema ti šta da misliš! Doručkuj brzo i gubi se u školu! Kad se popodne vratio iz škole, dečak ponovo upita: • Mama, da li su seka i zet još u sobi? • Jesu. • Ja mislim ... • Nema šta ti da misliš! Sedi tu ručaj i ćuti, a posle možeš da ideš kod Steve da se igrate! Kad se pred veče vratio kući, odmah upita: • Da li su seka i zet sišli? • Još nisu! • Ja mislim ... • Dobro, ajde da čujem šta to misliš! • Pa eto, sinoć sam čuo kad je seka rekla zetu da ode u kupatilo i donese vazelin ... pa sve nešto mislim da zet nije greškom uzeo moj super lepak ... vidim da ga nema na polici, a ... vazelin je i dalje na polici!

Dolazi muž kasno kući, sav raščupan i umrljan ružem i puderom. Pita ga žena, sumnjičavim glasom: • I, šta se desilo? • Nećeš verovati, potukao sam se sa klovnom ...

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Brijući mušteriju, brica ga dva puta poseče. Da bi popravio utisak on započinje razgovor: • Jeste li dolazili ranije kod nas? • Ne, ruku sam izgubio u ratu!

Perica razgovara sa majkom: • Mama, hoćemo li u zoološkom vrtu videti i rodu? • Naravno, Perice. • Super! Baš me zanima hoće li me prepoznati!

Nađu časne sestre zanemoglog stranca ispred manastira i unesu ga unutra. Sutradan jedna ode da ga obiđe, kad on leži go. Pita ga ona šta mu je to između nogu. • Drvo života, - reče on, - uzmeš ga u ruke, masiraš i videćes kako raste. Kad drvo poraste, on joj reče da sedne na njega i da skakuće. Kad se to završi ... ode časna sestra i sve ispriča drugoj. • Ala, laže, - veli ova druga, - meni je rekao da je frula, ... duvala sam dva sata, ali nikako da zasvira!

Došla žena kući i obraća se mužu: • Jao dragi, znaš kakve sam super čizme videla? • Ma, boli me kurac! A žena će njemu: • Daj da ljubim da prođe, pa da idemo da kupimo čizme.

Jednog dana povede bogati otac svog sina u selo da bi video kako na svetu ima mnogo siromašnih ljudi. Proveli su dan i noć na farmi na kojoj su živeli vrlo siromašni ljudi. Kada su se vratili kući, otac je upitao sina: • Kako ti se svideo izlet? • Bilo je odlično. • A, jesi li video kako ljudi mogu biti siromašni? – nastavio je otac ... • Da! • I, šta si naučio? – nije odustajao otac ... • Video sam da mi imamo jednog psa, a oni četiri. Mi imamo bazen koji se prostire do pola dvorišta, a oni imaju potok koji nema kraja ... Mi imamo uvozne svetiljke u vrtu, oni imaju zvezde ... Mi imamo vidik do ograde, a oni imaju čitavu okolinu, cele planine i doline. Kad je dečak završio, otac nije znao šta bi rekao. Ostao je bez reči, a sin je samo nastavio: • Hvala ti oče što si mi pokazao koliko smo siromašni!

Sedi zeka pored potoka, ogleda se u vodi i cedi crvene tačkice na licu. Naiđe lija pa ga upita: • Šta je, zeko, pubertet? • Ma, nije nego sačma - odgovori zeka.

Kaže baba unuku koji igra igrice: • Uh, bre dete, ta vaša generacija je mnogo zavisna od tehnologije! • Ćuti baba, imaš pejsmejker!