VICOTEKA

Pita učeljica:
• Deco, što kasnite na čas?
Perica će na to:
• Zato što je zvonilo pre nego što smo ušli.

Pita učiteljica Pericu:
• Perice, kad je umro Vuk Karadžić?
• Ju naopako, ja ne znam ni da je bolovao!

Žene su kao tiket sportske prognoze. Ubodeš deset, ali te jedna zajebe za sve pare.

Razgovaraju dva 'solunca':
• Je li bre, Milisave, je l' se sećaš kako je bilo kad smo bili mladi? Mogao si da prelomiš sablju preko kurca ...
• Pa jes', tako je bilo ...
• A je l' bi mogao sad to da uradiš?
• Ma jok. Otkazale ruke.

Umrla čoveku žena posle dugog života. Kad su je ispratili i pokopali, vrate se kući. Utom se naoblači i nebo zaparaju munje i gromovi. A muž reče:
• Stigla je!

• Gospođo, mogu li Vas ispratiti do kuće?
• Samo pogledom, Gospodine, samo pogledom ...

Trči Milojko ulicom sa makazama u ruci i sretne ga Radojko, pa ga pita šta se dešava, a on mu odgovara:
• Žurim u bolnicu. Tašti mi život visi o koncu!

Kada me je devojka ostavila, hteo sam da se ubijem, ali mi žena nije dala.

Dve babe pričaju o unucima. Jedna kaže drugoj:
• Moj je unuk skroz pošizeo. Cele noći sedi pred kompjuterom, kuca po tastaturi, pa nešto priča kompjuteru i telefon nikad nije slobodan. Ništa neće biti od njega.
Na to druga baba kaže:
• Moj unuk će biti lekar ili pilot.
• Otkud znaš? - pita druga baba.
• Pa kad god uđem u njegovu sobu špricevi na sve strane, a on viče baba 'ajde da letimo.

Mrkli mrak u šumi. Ništa se ne vidi, ni prst pred okom. Odjednom nalete jedan na drugog zeka i tvor. Tvor sav preplašen upita:
• Ko si ti? Opiši se!
• Krznat sam jedem kupus i šargarepu, odgovori zeka.
• Daj bre, zeko, umalo me srce ne strefi.
• A ko si ti? - upita zeka.
• Crn sam, kradem kokoške i smrdim.
• Idi Cigo u pičku materinu, prepao si me.

Jednog jutra u gradski autobus ulazi čovek koji sav smrdi na alkohol i seda na sedište pored sveštenika. Kravata mu umrljana od hrane, lice umrljano ženskom šminkom, a iz džepa mu viri poluprazna flaša votke. Čovek otvori novine i poče da ih čita ... Posle pet minuta, spusti novine i upita sveštenika:
• Svešteniče, recite mi šta uzrokuje artritis?
Sveštenik pogleda čoveka, pa mu reče:
• Sine moj, uzrok artritisa leži u raskalašnom životu, u druženju sa prostitutkama i ljudima sumnjivog morala, u neprekidnom ispijanju alkohola, u nemoralu prema bližnjima, ali i iz manjka lične higijene ...
Čovek začuđeno pogleda sveštenika, i promrmlja sebi u bradu:
• Neka sam proklet, hmmmmm ... - i ponovo podiže novine i nastavi da ih čita.
Sveštenik se pokaja što je bio tako oštar na rečima i poče da se izvinjava čoveku:
• Strašno mi je žao, nisam smeo da Vas ovako oštro iskritikujem ... Nego, recite mi, koliko dugo bolujete od artritisa?
Čovek zbunjeno pogleda sveštenika i reče:
• Svešteniče, ja nemam artritis, ... nego piše u novinama da ga Papa ima.