VICOTEKA

Pita Mujo Hasu:
• Haso šta bi ti uradio kad bi se desio smak sveta?
Haso odgovori:
• Ja imam vizu, pa pravac Nemačka!

Vraća se političar kući i obasipa suprugu poljupcima.
• Sve je gotovo, izabran sam!
• Stvarno! Ne lažeš?
• Ne, sad više nema potrebe.

Indijanci odu kod vrača da ga pitaju kakva će zima biti.
• Jaka i hladna - kaže on.
Oni spreme gomilu drva, ali zima bude blaga, pa potroše samo pola. Naredne godine opet odu kod vrača.
• E, ova će da bude stvarno žestoka! - kaže on.
Indijanci spreme još više drva nego prošle godine, a zima opet bude blaga. Treće godine opet oni kod vrača, a vrač kaže:
• Dođite sutra.
Sutradan ode vrač u grad kod meteorologa i pita ga:
• Kakva će zima da bude?
• Jako duga i jako hladna.
• Kako znaš? - upita vrač.
• Pa, eno Indijanci u planini već treću godinu spremaju drva za ovu zimu.

Na krštenju starijeg čoveka upita pop:
• Odričeš li se sotone?
• Pope, je li ti to mene krstiš ili razvodiš?

Šta je to nindza dijeta?
• Jedeš sve, ali pazis da te niko ne vidi.

• Kako si uspela pola plate da potrošiš za dva sata?
• Ponesi pare, ... pokazaću ti.

Razgovaraju dve babe o seksu. Pa, prva upita:
• Je l' bona, kako onaj tvoj, more l’ išta?
• Ništa, moja ti, ništa, ... kako kod tebe?
• Aaa, moj po celu noć more, ... ja ga nakrkam sa medom i orasima i on prangija po celu noć. Nego, probaj i ti bona, nećeš se pokajat’!
Ova ode na pijacu, nakupuje meda i oraha, dođe kući pred dedu:
• De stari, uzmi malo meda, uzmi malo oraha
... i tako svakih po' sata:
• Deder stari, samo ti udri, tebi sam i kupila ...
• Ma ne mogu više, stvarno ne mogu
• Samo jedi i ne laprdaj
• Ma ne mogu više, bona šta ti je!?
• Jedi, čuješ šta ti kažem, jedi!
Najeo se deda ko nikad, legli oni naveče u krevet i oko ponoći javi se deda:
• Babaaa ...
Ona budna, a ćuti, pravi se da spava, a on opet:
• Babaaa ...
Ona ćuti, a on:
• Babaaa, baba!
A ona se ko fol probudi, okrenu se i reče:
• Šta je junačino moja?!
• Baba, ja se usr’o!

Koji je najmasniji vic na svetu?
• Onaj koji je napisan na hartiji od bureka!

Žalosno je što će ova današnja deca u Srbiji misliti da je Mocart izmislio kladionice.

Perica stoji na vratima u tramvaju, preprečio babi put, pa ga ona pita:
• Jel izlaziš?
A Perica odgovori:
• Može, nazovi me oko osam sati!

Pošto je utovario sav Papin prtljag u auto, šofer primeti da Papa stoji napolju.
• Oprostite, Vaša Svetosti, hoćete li ući, pa da krenemo?
• Da, ali meni u Vatikanu nikad ne dopuštaju da vozim, danas kada odlazim u penziju, baš je dobra prilika.
• Žao mi je, Vaša Svetosti, ali to ne bih smeo, izgubiću posao. Šta će biti ako se nešto desi?
• Niko to neće saznati - odgovara Papa sa osmehom.
Slegnuvši ramenima, šofer sede pozadi a Papa za volan. Ubrzo, šofer se gorko kaje, Jer Papa prelazi 150 na sat.
• Sveti Oče, molim vas, usporite - jauče šofer, međutim Papa počinje da usporava tek kada se začuo zvuk sirene.
Zaustavlja se, spušta staklo. Prilazi mu policajac, gleda ga, pozdravlja i vraća se svom motorciklu uzevši radio:
• Halo šefe, zaustavio sam auto koji vozi 150 na sat.
• Odlično! Kazni ga da se nauči pameti.
• Ne ide šefe, ovo je vrlo važna osoba.
• Tim bolje - kaže šef.
• Dobro šefe, ali radi se zaista o vrlo, vrlo važnoj osobi.
• Gradonačelnik?
• Važniji.
• Poslanik?
• Važniji.
• Predsednik vlade?
• Ma, još važniji.
• Dobro - kaže šef - pa ko je?
• Ja mislim da je Bog.
• Zašto misliš da je Bog?
• Šefe, šofer mu je Papa!