VICOTEKA

Došle dve babe u kineski restoran i naručile neko jelo. Posle nekog vremena, konobar im donosi naručeno a između ostalog i štapiće za jelo. Babe se pogledaše međusobno pa se jedna obrati konobaru:
• Ali sinko, mi smo došle da jedemo, a ne da štrikamo!

U kafani Mujo upoznaje nekog lika, i zapodene razgovor:
• Jarane, čime se baviš?
• Ja sam ti kontrolor leta! - odgovara lik.
Mujo će:
• Boli te uvo, sad je proleće, ne radiš ništa ...

• Gde ćeš?
• Krenuo do grada!
• Šta ćeš tamo?
• Idem da gledam ono što ne mogu da jebem!
• A posle?
• A posle ću da jebem ono što ne mogu da gledam!

Razgovara majka sa sinom Zemuncem:
• Dobro, sine, dokle ćeš tako? Ukrao si sve što imaš u životu!
• Brate, kevo, šta ti je, diplomu i vozačku sam kupio!

Ko je rođen kâ soko, a živi kâ kokoška?
• Crnogorac na Petlovom brdu.

• Hej ćao, ti beše ono završila književnost na Filološkom fakultetu, jel da?
• Da, da ... sa prosekom 9,5!
• Stvarno? Svaka čast, baš lepo! Nego, ... pošto su ti ovi krastavci i šargarepe?

Ide neko društvance kroz park, pa naiđe na tipa koji obrađuje devojku u nekom grmlju. I, momci ko momci, moraju nešto da dobace, pa će tako jedan:
• Majstore, ostavi nešto i za nas!
A tip im odgovori:
• Ne mogu, sve sam stavio.

• Dobar dan. Zovem povodom oglasa.
• Molim?
• Povodom oglasa!
• Ponovite, ko je to?
• ZOVEM POVODOM OGLASA!
• Oglasa?
• DA!
• Kakvog oglasa?
• Pa, prodajete slušni aparat ...
• Kakav aparat?
• SLUŠNI!
• A to, ... pa, prodala sam ga.

Sede Muja i Fata u restoranu. Prilazi im neka žena i pita Muju:
• Hoćete li, možda gospodine, da kupite jednu ružu za damu?
• Ne treba, već sam je jeb'o - odgovori Mujo!

Pozove đavo svetog Petra i kaže mu:
• Ej, Pero, da li bi mogli moji iz pakla da odigraju fudbalsku utakmicu protiv tvojih iz raja?
Sveti Petar odgovori oduševljeno:
• Kako da ne, samo da znaš da nećete pobediti pošto su kod mene svi najbolji svetski fudbaleri.
Na to će đavo:
• Možda, Pero, ali kod mene su najbolje sudije!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...