VICOTEKA

Došle dve babe u kineski restoran i naručile neko jelo. Posle nekog vremena, konobar im donosi naručeno a između ostalog i štapiće za jelo. Babe se pogledaše međusobno pa se jedna obrati konobaru:
• Ali sinko, mi smo došle da jedemo, a ne da štrikamo!

Teškom mukom planinar se popne do vrha Kopaonika. Kuca na vrata neke male planinske kućice. Čuje se dečji glas:
• Da?
• Da li ti je tata tu?
• Nije, izašao je kad je došla mama.
• Znači, mama ti je tu?
• Nije, izašla je kad sam ja došao.
• Pa zar vi nikada niste zajedno? - pita zbunjeno planinar.
• Jesmo, ali u kući. Ovo nam je poljski WC.

Po čemu se prepoznaje veseli i nasmejani bajker?
• Po mušicama između zuba.

Dođe neki mladić u kafić i ugleda stariju gospođu pa kaže:
• Stara koka, masna supa.
A ova će njemu:
• Mlad slon, mala surla ...

Moli se Perica Bogu pre spavanja:
• Dragi Bože, molim te da je Berlin glavni grad Finske!
Ču to njegova mama, pa će njemu:
• Perice, crni sine, kakva ti je to molitva?
Na to će Perica:
• Ćuti kevo, danas je bio kontrolni iz geografije!

Psihijatar možda i može da pomogne, ali je psovanje jeftinije.

Dok sam ja objasnio babi da 18+ označava uzrast, a ne dužinu, odgledasmo ceo pornić.

Ljubio sam je nežno, ostala je bez daha. Skinula je puder, umro sam od straha.

Majka primeti neke čudne bele mrlje Perici na pantalonama i upita ga odakle su te mrlje. Perica se zbuni, poče da muca i reče majci:
• To je kad sam jeo sladoled, pa kapnulo ...
Na to otac iz prikrajka posavetova Pericu:
• Drugi put kad jedeš sladoled, skini pantalone.

Šta je to vrhunac pijanstva?
• Kada ti na svadbi stigne torta, a ti pitaš kome je rođendan ...

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...