VICOTEKA

Došle dve babe u kineski restoran i naručile neko jelo. Posle nekog vremena, konobar im donosi naručeno a između ostalog i štapiće za jelo. Babe se pogledaše međusobno pa se jedna obrati konobaru:
• Ali sinko, mi smo došle da jedemo, a ne da štrikamo!

Na sudu tužilac pozove svog prvog svedoka, bakicu od blizu 80 godina i upita je:
• Gospođo, poznajete li me?
• Kako Vas ne bih poznavala, gospodine. Znam Vas još kao dečaka, ali moram Vam iskreno reći da sam se u Vas jako razočarala. Uvek ste lagali, varali svoju ženu, tračarili ste ljudima iza leđa i manipulisali njima. Vi mislite da ste velika faca, a ustvari nemate mozga ni koliko muva bez glave. Da, ja Vas dobro poznajem ...
Tužilac potpuno zbunjen, upita dalje:
• A poznajete li gospođo ovde prisutnog branioca?
• Da, naravno da poznajem i tog gospodina. Znam ga iz vremena dok je još bio mladić. On je lenština, prevrtljivac i ima problema s alkoholom. On ne može da uspostavi normalan odnos ni sa kim, a bije ga i glas da je najlošiji advokat u zemlji. Da ne spominjem da vara svoju ženu sa tri druge, među kojima je i Vaša žena. Da, da, dobro ga poznajem ...
Branilac samo što nije dobio infarkt. Sudija naredi obojici advokata da mu priđu i tihim glasom im reče:
• Slušajte vas dvojica idiota, ako bilo koji od vas upita babu poznaje li i mene, idete obojica pravo u zatvor ...

Ciganka sa detetom u naručju, u Beogradu na raskrsnici, prilazi vozačima koji čekaju semafor i traži pare:
• Daj sto dinara za dete.
Vozač joj da pare i zatvori prozor na autu. Ciganka ponovo lupa na prozor:
• Pa šta sad 'oćeš, dao sam ti pare?
• Pa evo ti dete.

Ove godine mi ne gine nudistička plaža, nemam ni za gaće!

Šta ćeš dati plavuši koja ima sve?
• Penicilin.

• Ej dečko!
• Briši, imam devojku ...
• Ma ja sam bre, nisam imala vremena da se našminkam!

Razgovaraju dva druga:
• Moja devojka mnogo laže.
• Šta je slagala?
• Rekla mi je da je sinoć spavala kod najbolje drugarice.
• Otkud znaš da je slagala?
• Pa, ja sam sinoć spavao sa njenom najboljom drugaricom ...

Posvađali se Lala i Sosa baš dobro. Lala poče da preže konje u kola, da ide u grad. Sosa se vrpolji, pa ga pita:
• O`š povesti i mene?
• Mani me se, neću!
• Ta, povezi me, makar u šaragama ...
• Luda ženo, neću.
I tako, ... pođe ti on, kad ispred grada zaduva jaka Košava, poče kiša, munje sevaju, i Lala se skloni pod neko drvo. Utom lupi grom u šarage. Lala baci kapu na zemlju i reče:
• A lepo me molila da je povedem!

Vrati se Lala kući i zatekne Sosu golu na krevetu.
• Iju, Soso, pa šta radiš tu gola?
• Pa, eto, kad nemam šta obući - odgovori Sosa.
• Kako nemaš, vid' ovi' 'aljina!
Otvori Lala orman i počne da nabraja:
• Vidi ih: jedna, dve, tri... zdravo, komšija ..., četiri, pet ...

• Perice, nabroj mi 3 poznate ličnosti.
• Zidane, Beckham, Ronaldinho ...
• Dobro, a šta je sa Mozartom, Da Vinchijem ...?
• Pa učiteljice, ne poznajem baš najbolje rezervne igrače.

• Šta radiš na sobnom biciklu?
• Treniram ...
• Pa, ... ne vidim da okrećeš pedale?
• Nizbrdica je!