Najčešće laži

Najčešća ženska laž: • Ti si mi drugi sa kojim sam spavala. Najčešća muška laž: • Ne znam, nisam ga merio.

Ako želite da povratite novac, uložite ga u alkohol.

Mujo i Haso se zarakijali u kafani i nakon nekog vremena počne priča o ženama, pa će Mujo setno: • Eee, bolan, jarane moj, znaš ti kak'a je bila moja Fata? Haso slegne ramenima: • Kak'a? Mujo otpije: • K'o uragan, jarane, k'o uragan! Haso će: • Šta, u krevetu? Mujo uzdahne: • Jok, bolan, nego kad je došla, bila je topla i nežna, a kad smo se rastajali, odnela je i kuću i auto!

Čovek se napio i legao na sred parkinga. Naiđe policajac i pita ga: • Šta radiš tu? • Zar ne vidiš da sam se parkirao? • Pa, nisi ti auto. • Baš me briga, ... nisi ni ti pauk.

Došla zima i Lala otišao napolje da nacepa drv. Pošto je bilo jako hladno, ubrzo mu se ruke smrznu i on otrči u kuću da se ugreje. Sosa to vidi i kaže mu: • Daj Lalo stavi ruke meni između nogu, ugrejaće se udmah. Lala tako uradi i stvarno, ruke se ugrejaše začas. Ponovo on izašao da cepa drva, ... opet ista svar. Otrči on u kuću, stavi ruke Sosi između nogu i one se opet brzo ugreju. Opet on izađe da cepa drva i opet ista svar. Utrčao on u kuću da stavi ruke Sosi između nogu, a Sosa dreknu: • Pa dobro Lalo, hoće li se tebi ikad uši smrznuti?

Pita učiteljica Pericu: • Perice, šta je to zebra? • To je konj koji navija za Partizan.

Šta kažu Bosanci kad kroz Bosnu prođe mešalica sa betonom? • Vidi, loto!

Dođe udovica kod Svetog Petra i pita može li videti svog pokojnog muža. Kaže Sveti Petar: • Naravno! - uzme jednu knjigu i počne tražiti. Zatvori knjigu i kaže: • E, među anđelima nije. Onda traži u drugoj pa kaže: • Nije ni u čistilištu. Nema ga! Uzme još jednu knjigu, traži, pa će: • Nije ni među onima proglašenim blaženim ili svetima. Najednom se priseti i upita udovicu: • Koliko ste dugo bili u braku? Udovica: • Pa nekih 50 godina ... Na to će Sveti Petar uzimajući novu knjigu: • Pa što ne kažete da je među mučenicima ...

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Nikad ne obaraj ruku sa momkom koji šest meseci nije imao devojku.

Učiteljica pita decu: • Da li Bog postoji? • Da, postoji? • Možete li ga videti? • Ne. • Možete li ga dodirnuti? • Ne. • Pa, onda on ne postoji Perica upita učiteljicu: • A, učiteljice, imate li vi mozak? • Imam. • A, možete li da ga dodirnete? • Ne. • A, možete li da ga vidite? • Ne. • Pa, da li ste onda sigurni da ga imate?