Ti ga guraj ako može

Kreće se ludak kroz ludnicu i vuče konac za sobom. Prilazi doktor i pita ga: • Zašto vučeš taj konac stalno za sobom? A on mu odgovori: • Pa, aj' ga ti guraj ako može ...

Šta radi Emir Bekrić kada zakasni na bus? • Čeka ga na sledećoj stanici.

Videćemo za devet meseci ko se najbolje proveo za 1. maj!

Rešili lisica, magarac i vuk da otvore firmu. Kaže lisica: • Ja sam lukava, ja ću otići u opštinu i srediću nam dozvolu za čas posla. Ode lisica i vrati se sva pokunjena – nije uspela. Onda kaže vuk: • Ja sam opasan i ljudi me se plaše, sada ću ja na brzinu da dobijem dozvolu. Kad, eto vuka – podvio rep, ni on nije uspeo. Tada kaže magarac: • Idem ja da probam. Vrati se magarac posle pola sata sav srećan i vikne: • Dobio sam dozvolu, dobio sam! Lisica i vuk ga upitaju kako, kada oni nisu uspeli, a magarac ispriča: • Odem ti ja u opštinu, pokucam na vrata i uđem, kad ono tamo sve moji školski drugovi.

Tužila Ciganka muža zbog zlostavljanja. Pita sudija Cigu: • Je li, Cigo, što si udarao ženu tiganjem po glavi? • Mlogo laje, gos'n sudija, mlogo ... • Ako je već tako, nisi je trebao po glavi, nego po dupetu! • Aaaa, neeee ..., gos'n sudija, mi smo dole u dobri odnosi, ali gore mnogo laje ...!

• Ja neću stići, uzmi dete iz vrtića. P.S. • Ne brini, prepoznaće on tebe!

Čovek vozi kola, a žena mu stalno dobacuje: • Sporije vozi, ... sporije, izginućemo negde. Istovremeno sa zadnjeg sedišta tašta dovikuje: • Brže zete, brže, ... zakasnićemo. Čoveku pukne film, pa se prodere: • Dobro bre ženo, u pizdu materinu, ... ko ovde vozi kola: ti ili tvoja majka?!

Mujo pita Hasu: • Da li tačno da su šargarepe dobre za vid? Haso odgovori: • Pa naravno Mujo, jesi li ti ikad video zeca sa naočarima?

Kaže Mujo Hasi: • Moj stariji sin potpuno liči na mene. • To je zbog uticaja genetskog faktora! • A, zašto onda mlađi liči na komšiju? • E to ti je zbog uticaja sredine!

Pita učeljica: • Deco, što kasnite na čas? Perica će na to: • Zato što je zvonilo pre nego što smo ušli.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...