Medved i kengur

Šta se dobije kada se ukrste medved i kengur? • Bunda sa džepovima.

Sećam se koga sam oženio. Sećam se kako sam se oženio. Sećam se gde sam se oženio. Sećam se čak i kada sam se oženio. Ali, ubijte me, ipak ne mogu da se setim zašto sam se oženio?!

Krenule tri kornjače na put oko sveta. Kada su stigle u pustinju, sete se da su zaboravile da ponesu vodu. Dogovore se da treća kornjača ode po vodu, a da druge dve ne jedu sve dok se ona ne vrati. Prođe šest meseci, pa prva kornjača reče: • Hajde da jedemo! • Ne smemo da prekršimo obećanje – odgovori druga. Prođe još šest meseci, a treće kornjače još uvek nema. Druga kornjača tada reče prvoj: • E, hajde da jedemo! • Pre šest meseci ti meni nisi dozvolila, pa neću ni ja tebi sada. Prođe još šest meseci pa i prva i druga kornjača ipak počnu da jedu, a iza kamena izviri treća kornjača i kaže: • Strašno! Još nisam ni krenula, a vas dve već žderete.

Oženio se Piroćanac, pa kupio veliku čokoladu kako bi obradovao suprugu. Odlomi jednu kocku da je posluži, a ostatak pažljivo upakuje govoreći joj: • Ovo će sačuvamo za decu. Njoj nešto nije jasno, pa ga pita: • Čiju decu, dragi? • Pa našu, draga. Ona će opet zbunjeno: • Pa mi gi nemamo. A on će njoj: • Će gi imamo.

Nagovorio Mujo Fatu da izađu na spoj, pa posle šetnje čaršijom svrate kod njega na još jedno piće. Natočio Mujo rakijice, popili oni, pa Mujo krene hvatati Fatu, a ona mu zvizne šamarčinu: • Bjež', bolan budalo jedna, pa nisam ti ja laka ženska pa da padam na leđa od jednog pića! Mujo skrušeno upita: • Pa dobro, šta ćemo sad? Fata slegne ramenima: • Pa naspi još jednu ...

Dobio Ciga sedmicu na lotou, pa požurio kući i hvali se ženi: • Ženo, dobio sam sedmicu na lotou! Ciganka se samo uhvati za srce i pade na mestu mrtva. Ciga sleže ramenima i reče: • Bože, .. kad te hoće – hoće te!

Mali Perica došao kod babe: • Šta se desilo Perice? Tata i mama se opet svađaju? • Aha ... • Mama se vratila sa letovanja i donela nekakav triper, pa ga dobio tata, komšija preko puta i poštar ... I sad se svađaju, a ja ne znam zašto, ... ili je mama malo donela, ... ili im nije podelila jednako ...?

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

• Mama, trudna sam. • Eh kćeri, gde ti je bila glava? • Na haubi.

Na ulazu u restoran stoji natpis: • Jela sa pečurkama naplaćujemo unapred.

Čuvajte se negativaca. Oni nađu problem za svako rešenje.