Crnogorci su imali mobilni

Kopali neki kanal Amerikanac, Rus i Crnogorac. Kopa Amerikanac i posle 200 metara naiđe na žicu, pa kaže: • Amerikanci su pre 200 godina imali telefon. Kopa Rus 300 metara i nađe kabl, pa kaže: • Rusi su pre 300 godina imali telefon. Kopa Crnogorac više od 400 metara i ne nađe ništa, pa kaže: • Crnogorci su pre 400 godina imali mobilni!

Chuck Norris je samo jednom pogrešio, i to kada je mislio da je pogrešio.

Za vreme rata uđu Rusi u selo. Pronese se vest da siluju sve žene redom. Kada Lala to čuje, on se zabrine, pa sakrije Sosu u šupu. Vireći kroz rupicu, Sosa ugleda kako jedan vojnik juri njihovu kozu. Viče Sosa iz šupe: • Pusti me, Lalo, ovo nisu Rusi, ovo su Kozaci.

Milojku je rođendan i Smiljana ga pita šta bi želeo kao poklon. Milojko će: • Pušku. • Ne, puška nikako! • Ipak, ja bih pušku ... • Rekla sam ti, Milojko, puška NE! • Ali ja bih pušku. • Poslušaj me i odaberi nešto drugo! • Ipak, ja želim pušku. • Rekla sam ti, puška nikako! Pa, jebote - ko ovde odlučuje, a?! • Ti. Ali, kad bih imao pušku ...

Idu Mujo i Haso na planinu. Mujo malo zamuckuje kad govori, pa, nakon 300 metara kaže: • Ššaaa ... Na to će Haso: • Reći ćeš kad dođemo na vrh. Opet na 700 metara Mujo: • Ššaaa ... • Čekaj više, reći ćeš mi na vrhu! - nervozno će Haso. Dođu oni na vrh planine i sad Haso pita Muju: • Šta si hteo? Mujo: • Ššaaa ... ša ... šator smo zaboravili! Vraćaju se oni dole i na 700 metara Mujo opet: • Ššaaa ... • More, reći ćeš kad siđemo - kaže Haso. Opet Mujo na 300 metara: • Ššaaa.. • Ama, jarane, sačekaj da siđemo! Dođu oni dole i kaže Haso Muji: • Šta si hteo? Mujo: • Ššaaa ... ša ... šalio sam se.

Milica, došla sva uplakana kod majke i natečena. Majka je sva zabrinuta upita: • Šta ti se desilo, crna kćeri! Desno, oko ti je plavo, a ni levo ne izgleda baš najbolje! • To me je muž sredio! • Kako muž, pa ja sam mislila da je on na službenom putu? • To sam i ja mislila ...

Pričaju dva matorca, pa prvi pita drugog: • Je l' možeš ti i dalje da jebeš? • Mogu, da kucnem u drvo! - kaže drugi. • Ma, mogu i ja da kucnem u drvo, nego je l' možeš da jebeš?!

Pošla grupa prijatelja u lov. Rezervisali su dvokrevetne sobe, ali niko nije hteo da deli sobu sa Perom, koji je užasno hrkao. Odlučili su da nije pošteno da jedan isti sve vreme bude sa njim, nego će se smenjivati. Posle prve noći uz Peru je jedan od njih ustao sav razbarušen i sa ogromnim podočnjacima. Ostali su zabrinuto pitali: • Čoveče, šta se desilo? • Ma, pustite. Pera je toliko hrkao da sam cele noći samo sedeo u krevetu i gledao. Sledeće noći je drugi bio na redu. Ujutru isto - izgledao je strašno bled, naduven, jedva se držao na nogama. Kada su ga pitali kako je bilo, odgovorio je: • Bilo je nepodnošljivo. Pera struže kao motorna testera. Cele noći sam ga samo gledao. Slično su prošli i ostali. Onda je red došao na Radašina. Ujutru se pojavio odmoran i čio, uređen i odlično raspoložen. Nisu mogli da veruju svojim očima. Kada su ga pitali kako je moguće da je ustao odmoran posle Perinog strašnog hrkanja, rekao je: • Dakle, spremali smo se za spavanje. Prišao sam Peri, zagrlio ga, pljesnuo po dupetu i uz nežan osmeh poljubio ga za laku noć. Posle je on cele noći samo sedeo i gledao me, dok sam ja mirno spavao.

Bračni par hoće da kupi stari zamak. Prilikom razgledavanja pitaju oni vlasnika: • Da nema ovde slučajno duhova? A vlasnik odgovara: • Budite bez brige, ja ovde živim već 500 godina i nisam video ni jednog!

Zovem popa da mi osvešta kuću i pitam ga za cenu, ... a on me pita koliko kvadrata ima kuća!? Nešto se mislim, ... pope, ne zovem te da krečiš, nego da osveštaš!

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla: • Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite! • Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete? • Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla. • Koje vam je zanimanje? • Automehaničar. • Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti. • Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina! • Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.