VICOTEKA

Pričaju Lala i Crnogorac i pita Lala:
• Je l' Crnogorac, imaš li ti familije u Crnoj Gori? 
• Imam - odgovari Crnogorac.
• A u Vojvodini?
• Tri puta više - odgovara Crnogorac.
• Da li znaš šta je tvoja familija donela u Vojvodinu od bele tehnike kad se doselila?
• Ne znam - posle razmišljanja odgovori Crnogorac.
• Pa koze - reče mu Lala.

Stopira Mujo do Zenice, kad odjednom provala oblaka i velika oluja. Gusta kiša, jadni Mujo ne vidi ni prst pred okom, kad odjednom ugleda svetla nekog auta koji se približavao. Stane auto, Mujo bez pitanja uskoči u njega, a u autu nema nikoga. Polako auto opet krene, Mujo se čudi, kad ispred njih pojavi se krivina, pa Mujo poče da se moli i zapomaže od panike. Nije mogao ni da mrdne od straha, kad odjednom pojavi se ruka za volanom i poče da ga okreće. I tako par krivina.
Mujo više nije mogao da izdrži, nego iskoči iz auta, pa otrča do prvog grada i pravo u kafanu. Naruči Mujo rakiju i poče ljudima da priča šta mu se dogodilo. Vide ljudi da je Mujo sav uplašen, nije ni pijan, znači mora biti živa istina. Kad nakon pola sata u istu kafanu uđoše Huso i Haso, pa videvšu Muju reče Huso:
• Bolan Haso, eno ga onaj što nam je uskočio u auto dok smo ga mi gurali!

Duva zeka pod drvetom i prolazi dabar:
• Zeko, daj mi malo.
• Beži bre, budalo.
• Malo samo, zeko, jedan dim.
• Ajd', ali samo jedan dim.
Povuče dabar dim, zahvali se zeki i krene dalje kroz šumu. Sretne ga slon, i pita ga:
• Dabre, jesi l' malo povukao, a?
• Aha, eno zeka duva tamo ispod drveta, pa mi dao dim.
Ode slon kod zeke i kaže:
• Zeko, daj mi dim, molim te.
• Beži bre, budalo, jesam li ti malo pre dao dim, a vidi na šta ličiš sada!

Uhvatio gazda voćnjaka lepu i mladu Ciganku u krađi šljiva.
• E, sad ću sve te šljive da ti nanižem oko vrata, i da te vodim kroz selo kao lopova.
• Nemoj bre gazdo, sramota.
• Neću jedino ako ćeš da vodimo ljubav.
• Moram da pitam Cigu, da vidim šta on kaže.
• Stvarno sramota – kaže Ciga – dobro, može, ali samo malo.
Gazda navalio, Ciganki prija, a Ciga viri i komentariše:
• Vidi ti njega, za šaku šljiva koliko nabiva.
Tek će Ciganka:
• Nek nabiva kol'ko oće, njegovo je voće!

Plavuša, brineta i crvenokosa rade zajedno za šeficu koja uvek ide ranije sa posla.
• Hej, cure! - reče brineta - Idemo i mi danas ranije kući, šefica neće saznati!

I tako one odu. Brineta ode u grad da završi neke poslove. Crvenokosa ode na piće, a plavuša ode kući i nađe muža sa šeficom u krevetu. Ona se polako iskrade da je ne čuju, vrati se na posao i ode kući u uobičajeno vreme.

• Stvarno je bilo super! - reče brineta sutradan.
• Slažem se! - kaže crvenokosa - Moramo to da ponovimo još koji put.
• Nema šanse! - reče plavuša - Mene je skoro uhvatila!

Priča deda unucima kako je bilo u ratu:
• I tako ja stojim na strazi, kad naiđoše četiri Nemca ..., deco ja sam se usr’o!
Deca pitaše:
• Što nisi pobegao?
Deda procedi kroz zube:
• Ma, tad sam pobegao, nego ..., sad sam se usr’o!

Crnogorac se busa u grudi i viče:
• Mi Crnogorci uvek smo se borili za čojstvo, junaštvo i poštenje.
Neko mu odgovori:
• Pa svi se borimo za ono što nemamo.

Chuck Norris-a je rodila tetka, jer niko nije smeo da mu jebe mater.

Pita vernik sveštenika:
• Da li čovek sme da se bogati na tuđim greškama?
• Neee, sinko. To je greh ...
• Onda mi vratite mojih 100 eura koje ste mi uzeli na venčanju pre dve godine!

Bio Mujo u Vijetnamu, rat se završio i vrati se on zajedno sa ostalim vojnicima. Pitaju nadređeni šta ko želi kao nagradu za učešće u ratu. Neko je tražio kuću, neko vilu na obali mora, neko jahtu, a Mujo reče:
• Ja hoću po jedan dolar za svaki santimetar od vrha penisa do mojih jaja.
Svi počeše da se smeju, ali želja je želja, to je njegovo pravo i mora se ispuniti, ma koliko blesavo izgledalo, pošteno je zaradio. Skupili se novinari, kamermani, ... čakaju merenje, ... 1cm, 2cm, ... 5cm, 6cm, ... 12cm, ...
• Mujo, pa gde su ti jaja?
• Ostala, ba, u Vijetnamu.

Razgovaraju Lala i Sosa:
• Je li Soso, čime ti pereš moj donji veš?
• Pa praškom za pranje, Lalo.
• A je l' stavljaš još nešto?
• Da, omekšivač, ... ta što pitaš Lalo?
• Ta vidim ja, ... ovaj moj, iz dana u dan sve mi mekši i mekši.