Umiru da uđu

Mujo došao po Hasu mrtvačkim kolima, da izađu u grad. Haso, kad je video vozilo, prozbori: • Bolan Mujo, ja ti tu ne ulazim! Mujo: • `Ajde Haso ne budali, ljudi umiru da uđu u njih, a ti mi tu nešto kenjaš!

Čudi se mladi Crnogorac: • Nikako ne mogu da shvatim kako su naši đedovi mogli da žive bez svetla, televizora, interneta, kola i deterdženta? Odgovora mu stariji: • Pa i nijesu mogli. Vidiš li, avetinjo, da su svi pomrli?

Dragi Deda Mraze, za Novu godinu želim debeo novčanik i tanak struk, ... i nemoj to da pomešaš, ... kao prošli put.

Kaže Mujo Hasi: • Moj stariji sin potpuno liči na mene. • To je zbog uticaja genetskog faktora! • A, zašto onda mlađi liči na komšiju? • E to ti je zbog uticaja sredine!

Pregleda doktor pacijenta, pa mu kaže: • Vaša bolest mi se uopšte ne dopada. Pacijent mu odgovori: • Žao mi je, ali nemam bolju!

Uhvatili Fatu trudovi. Pošto je bilo prekasno da je voze u bolnicu, zovu doktora da dođe kući. Stiže doktor sav zadihan i pita: • Gde je Fata? • Evo je u sobi - sav uzbuđen će Mujo. Doktor uđe u sobu i zatvori vrata. Nakon pet minuta ih otvori i vikne Muji: • Imate li kakav nož? Mujo sav pretrnu, al' šta će, ode po nož i da ga doktoru. Nakon pet minuta opet se otvaraju vrata: • Imate li možda kakvu polugu? - upita uznemireno doktor. Muji želudac u grlu, ali otrči i donese doktoru polugu. Za koji minut se ponovo pojavi doktor na vratima: • A da nemate možda sekiru? • Jao, čoveče, govori šta mi je sa Fatom! - povika Mujo uznemireno. • Ma bolan Mujo, Fata je dobro, samo ne mogu da otvorim torbu!

Ima toliko ljudi na svetu koji ovce nisu ni videli, ali ih ništa ne sprečava da se ponašaju kao čobani.

Razgovaraju dve plavuše: • Vidiš ti, svake godine se sve manje beba rađa. • Da, zato nam opada mentalitet!

• Ne, devojko, moja vera mi ne dozvoljava da pijem! • Zašto? Vi ste musliman? • Ne bre, žena mi se zove Vera i ima 120 kila ...

Danas radnici istovaraju neku robu iz kamiona, ja stanem kraj njih i zapalim cigaru, ko ga jebe, ... neka narod misli da sam im šef!

Olujna noć, dva sata posle ponoći, neko lupa na vrata kuće. Muž otvara, kad pred njim pijanac, jedva stoji na nogama i moli ga da dođe i malo ga pogura. Muž, sav nevoljan: • Daj čoveče, dva sata je! - zalupi mu vrata pred nosom i vrati se u krevet. Žena ga upita: • Ko je to bio u ovo doba noći? • Ma neka pijandura traži da ga poguram! • Pa jesi li mu pomogao? • Nisam lud, dva sata je posle ponoći a napolju lije kao iz kabla! • Sram te bilo, a sećaš li se kad smo se pre dva meseca vraćali od kumova, kad ti je auto crk'o na onoj kišurini? Da se ona dvojica nisu zaustavila da te poguraju, ko zna kako bismo se vratili kući! Muž se postidi, prizna da je preterao, obuče se, otvori vrata i izađe na kišu i prodere se u mrak: • Alo, gde si, jesi tu? • Jesam - prodere se i pijanac. • Treba li da te poguram? • Treba, hvala! • A gde si? • Evo me na ljuljašci.