VICOTEKA

Jave Milašinu da mu se porodila Zlatana i da je rodila sina. Milašin sav srećan stigne u porodilište, ali mu ništa nije bilo jasno kada je video tamnoputo dete pored Zlatane:
• Šta je to, Zlatana?
• Ete, vidiš, uvek sam ti govorila da ne gasiš svetlo!

Ide čovek ulicom i na nekoj poslastičarnici vidi natpis `Jeftini kolači`. Uđe unutra i pita:
• Koliko je ovaj kolač?
• 100 dinara.
• Dobro, koliko je ovaj?
• 120 dinara.
• A ovaj?
• 150 dinara.
Čovek se iznervira i kaže:
• Sve jedan skuplji od drugog! Zašto vam onda na radnji piše jeftini kolači?
• Pa, ja sam Jefta! – odgovori prodavac.

Šta je sreća u nesreći?
• Kad ti žena kaže da imaš najveći u selu.

Krenule tri kornjače na put oko sveta. Kada su stigle u pustinju, sete se da su zaboravile da ponesu vodu. Dogovore se da treća kornjača ode po vodu, a da druge dve ne jedu sve dok se ona ne vrati. Prođe šest meseci, pa prva kornjača reče:
• Hajde da jedemo!
• Ne smemo da prekršimo obećanje – odgovori druga.
Prođe još šest meseci, a treće kornjače još uvek nema. Druga kornjača tada reče prvoj:
• E, hajde da jedemo!
• Pre šest meseci ti meni nisi dozvolila, pa neću ni ja tebi sada.
Prođe još šest meseci pa i prva i druga kornjača ipak počnu da jedu, a iza kamena izviri treća kornjača i kaže:
• Strašno! Još nisam ni krenula, a vas dve već žderete.

Budi se Mujo nakon opercije i na pitanje lekara kako se oseća odgovara:
• Pa dobro, samo ne osećam noge.
• E, morali smo da ih operemo.

Prilikom posete psihijatrijskoj bolnici, nadobudni ministar pita direktora bolnice na osnovu čega odlučuju koga će primiti u bolnicu na lečenje.
• Vrlo jednostavno - odgovori direktor - stavimo pacijenta pred kadu punu vode i damo mu čajnu kašičicu, čašu i kantu i kažemo mu da isprazni kadu na najbrži način.
• Aha, pa to je glupo - kaže ministar osmehujući se ka ostalim članovima delegacije - vi ih pravite blesavim, pa onaj koji je normalan, počne da vodu vadi s kantom.
• Ne - reče direktor - onaj koji je normalan izvuče čep sa dna kade. Želite li sobu sa balkonom ili bez?

Razgovaraju dva poslanika u skupštini:
• Znaš, ja sam ti bio izuzetno pametno dete. Prohodao sam u drugoj godini života.
• Ja sam bio još pametnije dete. Mene su nosili sve do četvrte godine.

Posedujem kiseli kupus u glavicama, ovogodišnji! Potreban partner sa mlevenim mesom za zajedničko ulaganje u sarmu!

Kod mene u autu stalno novogodišnja atmosfera. Uvek svetle lampice za gorivo, ulje, aklumulator, pojas, ...

Pita učiteljica decu:
• Za koga navijate? Ko navija za Partizan neka digne ruku.
Svi dižu ruku osim malog Perice. Pita ga učiteljica:
• Pa Perice za koga ti navijaš?
• Za Zvezdu.
• Perice, kako to, svi za Partizan, a samo ti za Zvezdu?
• Mama i tata mi navijaju za Zvezdu pa navijam i ja.
• Pa Perice nije to dobar razlog, šta da ti je tata narkoman, a mama kurva, šta bi onda?
• Pa ne znam učiteljice, valjda bi onda i ja za Partizan navijao.

Vraćaju se Mujo i Haso sa ekspedicije po Antarktiku. Na izlasku iz aviona, još na stepenicama, mašu rukama i nešto očigledno raspravljaju. Dograbe prvog čoveka koji se tu našao i Mujo ga pita:
• Je li, postoje li ovoliko visoke časne sestre? - i pri tom pokaže rukom na jedno metar od zemlje.
Ovaj odgovori da ne postoje. Mujo se okrene Hasi i kaže:
• Ama, bolan, Haso, jesam li ti rekao da smo tucali pingvine.