Onaj gore ili onaj dole

Perica: • Ćale, ko jebe, onaj gore ili dole? Ćale: • Onaj gore, sine. • E da vidiš kako je keva izjebala poštara jutros!

Ode Perica u zoološki vrt i vidi pauna, pa kaže mami: • Mama, vidi kokošku koja cveta!

Pregleda doktor pacijenta, pa mu kaže: • Vaša bolest mi se uopšte ne dopada. Pacijent mu odgovori: • Žao mi je, ali nemam bolju!

Otišao Mujo u džunglu i posle par godina se vraća nazad u Bosnu i sreće Hasu na ulici: • Pa kako je, čoveče, kako je bilo u džungli? • Ma haos je bilo, ali sam oboleo od jedne bolesti pa su morali da mi odseku ruku i onu stvar. Pa su mi mesto ruke stavili ruku od gorile, a mesto one stvari stavili surlu od slona. • Auuuuu, pa kako se sada snalaziš sa novim organima? • Pa ruka je OK, malo je dlakavija ali je u redu. A ona stvar nije baš najbolje, ... ponekad počne da čupa travu i da je tura u bulju!

Vozili se Tadić i Mesić vozom. Pored Mesića stoji neka velika džukela. Pita Tadić: • Što si poveo tu svinju sa sobom? Mesić odgovara: • To nije svinja to je moj pas Džeki. Kad će Tadić: • Ćuti Mesiću, pričam sa Džekijem.

Stari farmer napisao je pismo svom sinu, koji je nevin završio u zatvoru: • Ove godine ne mogu da zasadim krompir. Zemlja je jako tvrda i nemam snage da kopam. Znam da bi mi ti pomogao da si ovde. Sin je odgovorio: • Budalo, ne kopaj zemlju. Ispod sam zakopao oružje! Policija je, pre slanja, pročitala pismo i sledećeg dana raskopala zemlju, ali ništa nije pronašla. Sin je ponovo pisao ocu: • Zasadi sada krompir, oče. Ove je najviše što sam mogao da uradim odavde. Pouka: Kada ima želje, ima i načina!

Pita mali Zemunac oca: • Ej, ćale, š'a je to 'viluk'? • Viluk? Ne'm pojma! 'De si to čuo, bre? • U školi, ćale! Rekla učiteljica: Okačite jakne, 'nači, viluk!

Jorgovanka zove komšinicu preko plota: • Zorice, može li oklagija na pola sata? A, ova će: • Ne može, Jorgovanka, ... i ja čekam muža!

Plavuša se hvali prijateljicama: • Moj sin ide na časove engleskog, nemačkog i algebre, ... sine dođi reci nešto na algebarskom ...

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Razgovaraju momak i devojka: • Koliko me voliš od jedan do deset? • Srećo, od jedan do deset te volim jako, ali posle deset idem sa društvom na pivo.