Neki to zovu kiša

Kada Čak Noris pogleda u nebo oblaci počnu da se znoje. Neki to zovu kiša.

Uđe domaćin u štalu kad tamo – kobila crkla. Počne on da jauče, to je jedina kobila koju je imao. Utom se pojavi vila i kaže: • Nemoj tugovati. Ako me opališ pet puta, kobila će oživeti. Počne domaćin da kreše vilu, ali posle četvrtog puta otkaže mu srce i on padne mrtav pored kobile. Nakon nekog vremena u štalu uđe stariji sin i tamo zatekne i oca i kobilu mrtve. Počne da kuka i hvata se za glavu. Opet se pojavi vila i kaže: • Nemoj tugovati. Ako me opališ 10 puta, oživeće ti i otac i obila. Krene on da kreše vilu, ali posle osmog puta doživi srčani udar i padne mrtav. Posle nekog vremena u štalu uđe mlađi sin i tamo zatekne stravičan prizor – otac, brat i kobila leže mrtvi. Dok je kukao i jaukao, pojavi se vila i kaže: • Ako me opališ 25 puta, oživeće i otac i brat. Krene on da kreše vilu – 25., 26., 27. put i – vila doživi srčani udar i umre. Na to će sin: • Oćeš ti 25 puta, ... i kobila je crkla posle 15. puta, a nećeš ti!

Smrt kada dođe po šalterušu, vrati se nazad po još jedan papir.

• Draga, pozvao sam direktora na večeru. • Kako si mogao? Znaš da nemamo ništa u kući, ostala je samo jedna konzerva graška. • Sad je kasno, on sigurno dolazi. Nego, kad stigne ti reci da si pripemila pečenje sa graškom, a onda idi u kuhinju, razbij tanjir i reci: Do đavola, ispade mi pečenje u kantu za smeće. Ja ću onda reći: Daj barem taj grašak! Kada je direktor stigao, žena uradi kako su se dogovorili i ispusti tanjir. Muž poviče: • Kako si samo nespretna?! Sigurno si ispustila tanjir sa pečenjem? • Još gore, dragi, ispustila sam grašak!

Došao Milojko u firmu u kojoj se nedavno zaposlio pa mu šef kaže: • Prvo pravilo kod nas je da obrišete noge na otiraču pred ulazom. Da li ste to uradili? A Milojko će: • Da, uradio sam. A šef će na to: • Drugo pravilo kod nas je da govorite istinu. Pred ulazom nema otirača za noge!

Perica: • Tata, gori jelka! Tata: • Sine, ne kaže se gori jelka, već sija jelka! Perica: • Tata, sijaju zavese!

Ako imaš mladu ženu i staro vino, kuća ti je uvek puna gostiju.

Student koji je pao na ispitu stoji ispred Vukovog spomenika i kaže: • E, moj Đuro, i tvoj Gorski vjenče, zbog vas ja danas padoh na ispitu.

Milojko pita Radojicu: • Pobratime, jesi li svraćao u onu novu kafanu? Radojica će na to: • Šta svraćao, ... povraćao.

Mladenci došli da stanuju kod mladinih roditelja. Već prvog dana njen brat prvi siđe na doručak. • Mama, jesu li seka i njen muž još uvek u sobi? • Jesu. • Ja mislim ... • Nema ti šta da misliš! Doručkuj brzo i gubi se u školu! Kad se popodne vratio iz škole, dečak ponovo upita: • Mama, da li su seka i zet još u sobi? • Jesu. • Ja mislim ... • Nema šta ti da misliš! Sedi tu ručaj i ćuti, a posle možeš da ideš kod Steve da se igrate! Kad se pred veče vratio kući, odmah upita: • Da li su seka i zet sišli? • Još nisu! • Ja mislim ... • Dobro, ajde da čujem šta to misliš! • Pa eto, sinoć sam čuo kad je seka rekla zetu da ode u kupatilo i donese vazelin ... pa sve nešto mislim da zet nije greškom uzeo moj super lepak ... vidim da ga nema na polici, a ... vazelin je i dalje na polici!

Kako nastaje jedno veliko ništa? • Bosanac projektuje, Piroćanac finansira, a Crnogorac izvodi radove.