VICOTEKA

Koja je razlika između Crnogorca i Arapina?
• Arapin se vrati kući kada završi fakultet.

Neko potroši brdo novca da bi obišao svet, a ja potrošim bocu vina i svet se okreće oko mene!

U bolničkoj trpezariji:
• Ovaj čaj je grozan - kaže jedan pacijent.
• To nije čaj, nego kafa - kaže drugi.
• Hajde, ko hoće još supe? - pita bolničarka.

Komšija se posvađao sa ženom i isključio wi-fi.
• Pa komšo, brate, kakve veze ja imam sa vašom svađom?

• Doktore, imam ozbiljnih problema sa probavom.
• Kako se manifestuju?
• Šta god pojedem ono izađe vani u neprerađenom stanju. ... Recimo, pojedem šniclu - iserem sniclu, pojedem krompir - iserem krompir ... Ima li tu pomoći?
• A šta bi ste Vi, zapravo, hteli?
• Hteo bih da serem govna, kao i sav normalan svet.
• Pa, to je bar lako rešiti. Jedite samo govna.

Novi ministar daje svoj prvi interviju:
• Prethodna Vlada nas je dovela na ivicu provalije. Obećavam da ćemo učiniti veliki korak napred.

Zaustavi policajac Cigu, koji je prebrzo vozio, i kaže mu:
• Pijani ste!
• Nisam!
• Dunite u balon!
• Ne mogu, imam astmu.
• Onda hajdete sa mnom u stanicu da vam uzmemo krv!
• Ne mogu, imam leukemiju.
• Onda izađite da hodate po liniji!
• Ne mogu, ... pijan sam - odgovori Ciga.

• I, majstore, kakve su vesti?
• Ovako, imam dobru i lošu vest!
• Uf, 'ajde daj prvo lošu.
• Mora ceo motor da se menja!
• A dobra vest je ...?
• Prošla me je prehlada!

Otišao sam kod komšinice da pozajmim kafu. Nije mi dala, ... a ni kafu.

Ustaje Milutin iz kreveta oko četiri sata ujutru i sprema se za lov. Stanojka ga pita:
• Gde ćeš crni Milutine ovako rano!?
Milutin odgovara:
• Ma Stanojka znaš da volim lov!
• Idi kad si lud - kaže Stanojka i nastavi da spava.
Uzima Milutin pušku i izlazi iz kuće. Napolju strašno hladno, probija se on kroz sneg i razmišlja o Stanojkinim rečima. Na par kilometara od kuće, Milutin odluči da se vrati. Stiže kući, skida se i podvlači pod jorgan uz komentar:
• Napolju je ledeno, drvo puca!
Stanojka mu se ugura u krilo govoreći:
• A onaj moj blesavi otišao u lov!

Sprema se devojka iz Šumadije na studije u Beograd. Kaže joj brižna majka:
• Ćerko moja, pazi se tamo, će da te vidi neki mangup,  pa će da ti kaže da si lepa, pa da te izvede u grad, pa u bioskop,  pa će da te odvede kod njega na kafu, pa će da skoči na tebe, ... a ja ću onda da ti umrem, tvoja jadna majka.
• Dobro mama - reče ćerka.
Posle dva meseca, dolazi ćerka prvi put kući, i kad su ostale same pita je majka:
• Ćero, šta je bilo sa onim što smo pričale?
• Jao mama, stvarno je bilo kako si rekla: Dođe jedan, pa mi priča kako sam lepa, pa me izvede u grad, pa u bioskop, pa odosmo kod njega na kafu ...
• I, ... i, šta je onda bilo? - pita brižna majka.
• E, onda majko, skočim ja na njega, pa nek umre njegova majka!?