VICOTEKA

• Ćale, zašto se seka zove Sofija?
• Pa zato što smo je napravili u Sofiji, u Bugarskoj.
• Aaaha, hvala!
• Nema na čemu, Stefan Braune!

Prilazi Crnogorac djevojci za stolom i pita je:
• Oćeš li plesat?
Ona kaže:
• Hoću.
On kaže:
• Ajde života ti da ja malo sjedem.

Neki ljudi ne zaslužuju da ih nazivate "pičkom". Nemaju ni tu dubinu, a ni toplinu.

Milojka pije kafu sa Radojkom:
• Molila sam Boga da mi da dobrog muža, i Bog mi je to dao. Moj muž se nije molio, pa je dobio šta je dobio!

Razgovaraju čovek sa obrijanom glavom i čovek koji muca dok govori. Mucavac pita obrijanog:
• Je li, bbboggga ttti, kkkolllikkko ppplllaćaš bbbricccu?
• Manje nego ti telefon - odgovori obrijani.

Na pitanje "Kako je moguće da si ti sama?" odgovaram pitanjem "Kako je moguće da ti nisi?"

I gde su mi one pare što su mi moji čuvali da ne izgubim dok sam bio mali? ... Gde?

• Vi mi veoma ličite na mog trećeg muža.
• Ozbiljno? A koliko puta ste se udavali?
• Dva puta.

Doktor kaže Cigi:
• Situacija je krajnje ozbiljna, operacija je neophodna i ona će koštati 3000 evra!
Ciga:
• Doktore, ja sam siromašan čovek, dajte da se nađemo negde, kumim vas!
• Dobro, nek bude 1000 evra!
• Doktore, teška su vremena, izgubio sam posao, deca rastu i troškovi se povećavaju!
• Pa dobro, može i 500.
• Doktore, i 500 evra je za mene čitavo bogatstvo.
• Neka bude 300 evra ali to je poslednja cena. Nego, moram da vas pitam, zbog čega ste došli kod mene, kad se zna da sam ja specijalista i da sam skuplji od svojih kolega?
• Doktore, kad je zdravlje u pitanju, ja ne žalim pare!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Mujo kod doktora na kontroli:
• Doktore, uzeo sam lekove danas u 5 sati.
• Ali, zašto u 5, rekli smo da pijete u 7 sati?
• Znam, bolan, nego sam hteo da iznenadim bakterije!