VICOTEKA

• Ćale, zašto se seka zove Sofija?
• Pa zato što smo je napravili u Sofiji, u Bugarskoj.
• Aaaha, hvala!
• Nema na čemu, Stefan Braune!

Zašto se navijači Crvene zvezde zovu Delije?
• Zato što, kad otvore novine, upru prstom u tabelu i traže ... de li je, de li je ...

Jednom su baba i unuk zamenili tablete. Unuk je zaspao u diskoteci, a baba je isplela čarapu od tri metra.

Zašto je plavuša stavila kompjuter na pod?
• Da joj ne padne sistem.

Kaže žena mužu:
• Srećo, moram nešto da ti kažem. Znam da se brak zasniva na poverenju i zato sam odlučila da ti priznam da uopšte ne razlikujem boje.
• U redu je, dušo, i ja sam već mislio da ti priznam da sam crnac.

Razgovaraju Milojko i Radojko o tome ko ima većeg:
• Moj ti je, bre Radojko, 15.
• E, Milojko, moj ti je 37.
• Ajd' ne laži Radojko, skidaj, gaće!
Skinuo Radojko gaće, kad ono - nema šta da se vidi.
• Ih, bre Radojko, pa baš tio je malecki. Čime si ga merio, majke ti?
• Kako čime? Pa toplomerom.

Došao Piroćancu kum u goste. Piroćanac mu za ručak ispržio samo jedno jaje. Kum počne da jede, ali mali Piroćanac sedne uz kuma, pogleda u jaje, pa zaplače:
• Tata, hoću i ja da jedem jaje!
Na to će otac:
• U bre, kakav si! Odmah plačeš! Pa nije kum ala, pa da pojede celo jaje, će ostane i za tebe!

Svađaju se u kolima Mujo i Fata u povratku iz grada. Naiđu na dve svinje. Mujo će besno:
• Fato, je l' ti ono rodbina?!
A Fata će na to:
• Jeste, jeste, ... svekar i svekrva!

• Bolan, Mujo, imaš li eMail adresu?
• Jašta, nego imam!
• De, daj da upišem ...
• Piši: znam@kotijebezenu.co.ja

Zakazao sam kod doktorke. Pokušaću da osvetlam obraz kod sestre.

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...