Izmakao sam mu stolicu

Dođe Perica kući, a mama ga pita: • Sine, kako je bilo u školi? • Napeto! • Šta to pričaš, kako napeto? • Tako, spasao sam učitelja! • Ma, nemoj mi reći, junače moj! A kako? • Lepo. Zamisli, neko mu je stavio ekser na stolicu! • I ti si ga na to upozorio? • Ma ne, mama. U poslednji čas sam mu izmakao stolicu!

• Čime se baviš? • Pojim stoku ... • Aha, znači poljoprivreda, stočarstvo ... • Ne, ja sam konobar!

Šta se dobije kada na Snežanu legne sedam patuljaka? • Seven up.

U školi učiteljica pita malog Pericu: • Reci nam, Perice, zašto svoj jezik zovemo maternjim? • Paaa, zato ... što tate ne mogu da dođu do reči!

Kada me je devojka ostavila, hteo sam da se ubijem, ali mi žena nije dala.

Na jednom plesnom balu muškarac prilazi devojci: • Oprostite, gospođice, već sat vremena želim nešto da Vam kažem, ali se ustručavam… • Slobodno recite. • Kad god se nasmejete, poželim da Vam kažem da dođete kod mene. • Ohh, Vi ste pravi nestašni zavodnik! • Ne gospođice, ja sam zubar.

Popeo se Perica na drvo i jede bananu. Došli drugovi pa mu kažu: • Perice, majmuni su odavno sišli sa drveta! • Vidim! - reče Perica.

Kaže mali Ciga ocu: • Tata, treba mi sto dinara. Na to će tata Ciga: • Treba ti, sine, treba ti ...

• Dobar dan, izvolite. • Ja ću late makijato. • Meni donesite mohito sa ledom. • Ja ću epl sajder. • A Vi? • Meni donesi jedno ladno pivo, al' stavi na onaj sto, slučajno sam seo sa ovim pederima.

• Zašto mi zakazujete kada trenutno nema nikoga? • Gospodine, dođite za dve nedelje, kada Vam je zakazano, isto neće biti nikoga.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.