VICOTEKA

Kaže frajer Piroćanac:
• Volim skromne cure, šetnja po parku, klupica ...
A riba će na to:
• Neka, platiću ja kafu, jeftinija je od upale krajnika ...

Stoje dva čoveka na santi leda. Kaže jedan:
• Vidi, spaseni smo!
• Kako znaš?
• Evo ide Titanik.

Ujedinjene Nacije:
• Imamo li uopšte dokaza da Iračani poseduju oružje za masovno uništenje?
Džordž Buš:
• Naravno, sačuvali smo fakture!

Kaže Mujo Sulji:
• Spavao sam ti sa ženom.
A Suljo će njemu:
• Ja sa tvojom nisam oka sklopio.

Ulazi čovek kod doktora:
• Doktore ja sam impotentan.
• Samo opušteno.

Pita mama Pericu:
• Kako je bilo na kontrolnom?
• Dobro.
• Šta ćeš dobiti?
• Neopravdani.

Imam novca da uživam lagodno, komotno, bezbrižno i da mi ništa ne fali do kraja života ... ako umrem odmah!

Šetaju Adam i Eva rajskim vrtom i razgovaraju:
• Evo, voliš li me?
• Naravno, dragi, pa koga bih drugog?

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla:
• Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite!
• Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete?
• Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla.
• Koje vam je zanimanje?
• Automehaničar.
• Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti.
• Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina!
• Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.

Pita Fata majku:
• Mama, mogu li sa Mujom u bioskop?
Na to će mati:
• A koji se film daje?
• Horor – odgovori Fata.
• E, ne može - kaže mati – da se sva isprepadaš pa mu u bioskopu priđeš bliže.
• Pa, mogu li gledati ljubavni – upita Fata.
• A, neee – panično kaže mati – pa da se počnete ljubakati.
• Pa, mogu li barem gledati komediju?
• Možeš – kaže mati ...
I kad je Fata došla kući iz bioskopa upita je mati kako je bilo ... a ona odgovara:
• Ma da me Mujo nije držao dole, upišala bih se od smeha!