Upala krajnika

Kaže frajer Piroćanac: • Volim skromne cure, šetnja po parku, klupica ... A riba će na to: • Neka, platiću ja kafu, jeftinija je od upale krajnika ...

Greške su za početnike, mi iskusni pravimo katastrofe!

Nakon šest meseci zabavljanja, kaže devojka mladiću: • Dragi, vreme je da me predstaviš svojoj porodici. • Neće moći, draga, žena mi je na poslu, a deca u školi!

Ide pandur ulicom i vidi klinca kako puši. Priđe mu i povišenim tonom ga pita: • Znaš li ti, mali, da pušenje skraćuje ljudski život napola? Klinac sleže ramenima i stidljivo će: • Ne znam ... • Koliko ti imaš godina? - upita ga pandur strogo. • Deset. • Eto, vidiš, ... da ne pušiš, sad bi imao pet!

Šta kaže plavuša kad zatrudni? • Šta me briga, možda nije moje ...

Nije strašno kada gledaš hohor filmove. Strašno je kada kineš u praznoj kući i čuješ: • Nazdravlje!

Pita Piroćanac ženu: • Draga, šta da ti poklonim za Novu godinu? • Ne znam Života, prosto ne znam šta da ti kažem ... • Dobro, dajem ti još godinu dana da razmisliš!

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur: • Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ... • Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ... Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura: • Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer? Pandur ga tresne pendrekom po tintari: • Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...

Prolazi Zemunac pored prosjaka, i on mu onako jadan pruža ruku i kaže: • Brate, nisam jeo tri dana ... A Zemunac mu odgovara: • Moraš, brate, makar na silu!

Pre mesec dana je ostavila cigarete. Pre dve nedelje kafu. Prošle nedelje slatkiše. Mislim da sam ja sledeći ...

Priča dvadesetogodisnja unuka nani: • E moja nano, sinoć sam došla kući taksijem i tek kad sam došla pred kuću setih se da nemam ni dinara u džepu! • Pa kako si mu platila? - znatizeljno upita nana. • Pa morala sam u naturi, nano moja mila. Sva ta priča napali nanu tako da ti ona u istom času ode u centar i sede u prvi slobodni taksi, ugleda maldog i lepog taksistu, zaboravi sav proces vožnje, nemanja novca ... • Dokle nano? - upita je taksista. • Do jaja sine, do jaja.