VICOTEKA

Kaže frajer Piroćanac:
• Volim skromne cure, šetnja po parku, klupica ...
A riba će na to:
• Neka, platiću ja kafu, jeftinija je od upale krajnika ...

Pita Mujo Hasu:
• Šta bi Haso uradio kada bi tvoju Fatu u šumi napao medved?
Kaže Haso:
• Ja se nebi mešao, baš me briga, sam je napao, sam neka se i brani!

Indijanci odu kod vrača da ga pitaju kakva će zima biti.
• Jaka i hladna - kaže on.
Oni spreme gomilu drva, ali zima bude blaga, pa potroše samo pola. Naredne godine opet odu kod vrača.
• E, ova će da bude stvarno žestoka! - kaže on.
Indijanci spreme još više drva nego prošle godine, a zima opet bude blaga. Treće godine opet oni kod vrača, a vrač kaže:
• Dođite sutra.
Sutradan ode vrač u grad kod meteorologa i pita ga:
• Kakva će zima da bude?
• Jako duga i jako hladna.
• Kako znaš? - upita vrač.
• Pa, eno Indijanci u planini već treću godinu spremaju drva za ovu zimu.

Porodica sedi za stolom i večera. Sin pita:
• Tata, koliko vrsta sisa postoji?
Otac začuden, ali ipak odgovara:
• Pa sine, ... postoji tri vrste sisa. U dvadesetima, zenske grudi su kao dinje, okrugle i čvrste. U tridesetim i četrdesetim su kao kruške, još uvek lepe, ali po malo vise. Posle pedesete su kao luk!
• Luk?
• Da, kad ih vidiš, plače ti se.

Lala u kvizu Milioner. I konačno pitanje za milion:
• Da li vam je žena obrijana između nogu?
• Ja bih da pozovem prijatelja.

Primitivizam je zarazna bolest, koja se najlakše prenosi svađom sa obolelim.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Kineski tržni centar na Novom Beogradu, ulazim u jednu radnju, uzimam nešto sa police i prilazim da platim. Rade dve kineskinje, pitam jednu:
• Izvini, može kesa?
• Neće keca, ima muža - odbrusi mi ona!

Budi se Mujo nakon opercije i na pitanje lekara kako se oseća odgovara:
• Pa dobro, samo ne osećam noge.
• E, morali smo da ih operemo.

Učiteljica kaže:
• Deco, danas ćemo učiti promenu glagola. Perice, ako ti pevaš, kako ćeš reći?
• Ja pevam.
• Pravilno. A ako tvoja sestra peva, kako se onda kaže?
• Ne krekeći!

Čekao stariji čovek šest godina da mu daju dozvolu za gradnju. Na kraju mu službenik kaže:
• Evo sve je gotovo, samo još idete do šefove kancelarije da Vam ovde udare pečat.
Ode čovek sav srećan, kad u kancelariji, šef gleda na sat i kaže da mu je vreme za ručak. Nesrećni čovek pokunjen kaže:
• Šest godina čekam ovaj trenutak. Hajde, preklinjem te sinko, udari mi taj pečat pa ću ti ispričati priču o ženi i psu.
Šef malo nevoljno, ali ipak pristane. Overi on sve, a onda zatraži od starca da čuje priču. Starac fino pokupi papire i kaže, gledajući ga pravo u oči:
• E jebo ti pas mater!