Velike ljubavi

Velike ljubavi obično se završe kada se muž vrati sa službenog puta!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Zašto kostur ne sme da skoči sa trećeg sprata? • Zato što nema muda.

Skidaju se momak i plavuša. Momak pita: • A koliko ti imaš godina? • Trinaest. • Trinaest?! Ma marš napolje, derište jedno! • Ijao, ijao, što smo sujeverni!

Razgovaraju dve koleginice plavuše u kancelariji: • Ej, znaš šta mi se juče desilo? - pita jedna. • Ne znam šta? • Ušla sam graškom u muški WC, kad tamo - direktor. I slatka moja videla sam mu onu stvar ... • I, baš me interesuje kakav mu je? - zntiželjno će druga. • Pa, ... malo je slan za moj ukus.

Pera pita komšiju: • Možeš li da mi pozajmiš bušilicu? Komšija: • Naravno, šta planiraš da radiš? • Da spavam! - odbrusi Pera.

Žena dolazi kući i kaže svom mužu: • Sećaš se onih glavobolja koje sam imala sve ove godine? E pa više ih nemam. • Nemaš više glavobolja? - upita muž - Šta se dogodilo? Žena odgovori: • Prijateljica mi preporučila da odem do hipnotizera. On mi je rekao da stanem ispred ogledala, i dok se gledam da ponavljam: - Ja nemam glavobolju, ja nemam glavobolju, ja nemam glavobolju. - Upalilo je! Glavobolja je nestala. • To je ... to je ... pa to je divno! - kaže muž. • Znaš, ni ti nisi bio baš vatren u krevetu proteklih par godina. Zašto i ti ne bi otišao do njega i proverio može li ti pomoći?! Muž se složi s idejom. Nakon par tretmana, muž dođe kući, pocepa odeću sa sebe, podigne ženu i odnese je u spavaću sobu. • Ne miči se, odmah ću se vratiti. Ode do kupatila, vrati se za par minuta, skoči u krevet i vodi ljubav sa ženom kao nikad pre. Kaže žena: • Aaah, to je bilo predivno! • Čekaj malo! - kaže muž i ode još jednom do kupatila i vrati se u krevet na drugu rundu koja je bila još bolja od prve. Ženi se zavrtilo u glavi! Kaze muž opet: • Ne miči se, odmah ću se vratiti! - i ode. Ovaj put se žena polako na prstima došunja do kupaonice da vidi zašto joj muž stalno mora ići. Proviri kroz vrata i vidi njega kako stoji pred ogledalom i govori: • Ona nije moja žena. Ona nije moja žena. Ona nije moja žena!

Kasno noću zaustavlja policajac studenta na ulici i traži mu ličnu kartu. Ovaj odgovara: • Nemam ličnu, može li indeks? Policajac kaže: • Može. Student mu da indeks, ovaj ga gleda, prelistava, vidi silne pečate za položene ispite i kaže: • Uh, ala si se ti naputovao ...

Penzioner došao kod svojih kućnih prijatelja, takođe starih penzionera. Dok muž razgovara sa gostom, žena kuva kafu u kuhinji. Domaćin, već poprilično senilan, prepričava utiske sa odmora: • ... i tako smo nas dvoje bili deset dana na moru u Baru. • U kojem hotelu ste odseli? • Čekaj samo malo, da se setim ... Izvini, kako se zove onaj cvet, kraljica cveća sa trnjem i crvenim laticama? • Ruža! Ali ne postoji taj hotel u Baru ... • Ma znam - reče domaćin, i okrenu se ka kuhinji - Ružooo, kako se zove onaj naš hotel u Baru?

Na času istorije galami nastavnik na Pericu: • Znaš li ti, neznalice, da je Abraham Linkoln u tvojim godinama bio odličan učenik? A Perica će: • A znate li Vi da je Abraham Linkoln u Vašim godinama bio predsednik Amerike?

• Jesi li rekla mami kuda ideš i s kim ćeš biti? - pita momak devojku grleći je u parku. • Nisam. Moja mama nije radoznala žena, ali za razliku od nje, muž mi je baš ljubomoran.