VICOTEKA

• Ćale, moram da ti kažem ... ženim se!
• Odmah da mi se izviniš!
• Molim?
• Šta moliš, hoću izvinjenje!
• Za šta da ti se izvinim, aman!?
• Izvini mi se odmah!
• Pa šta sam loše uradio?!?!
• Jesi ogluveo?! Izvini mi se odmah!
• Pa gde sam pogrešio, zašto da ti se izvinim, opet te pitam!?
• Hoćeš ti da se izviniš meni ili ne?!?!
• Dobro izvini, ali pojma nemam šta sam loše rekao ...
• E tako sine, prvi deo obuke si prošao ... kad naučiš da se izvinjavaš bez razloga i ako nemaš pojma šta si loše uradio ili rekao, skoro da si spreman da deliš život sa ženom ...

Kako se zove sin alkoholičara?
• Sinalko.

Sedeli Crnogorac i Srbin. Vidi Srbin da ovaj sve radi polako i bez žurbe: pije vodu, uzima čašu, ... Pa reče:
• Je l' ima nešto što ti radiš brzo?
Na to će Crnogorac:
• Ima, brzo se zamaram!

Sretnu se dva cigana:
• Jesi čuo da je ubijen Versaće?
• Koji, jel' original?!

Ćaskanje sa bivšim:
• Želiš li me?
• Želim te!
• Kako?
• Pod zemljom!

Peričina majka piše pismo direktoru škole:
• Poštovani gospodine direktore, nikada ne smete da kažnjavate našeg Pericu. On je divan, nežan i slabašan. Mi ga kod kuće nikada ne bijemo, osim u samoodbrani ...

Pita učiteljica đake, čime im se roditelji bave i kako žive. Prva se javlja Mara:
• Moj tata je saobraćajac, mama ne radi nigde, ali imamo veliku kuću i dva automobila.
Potom se javi Jova:
• Moja mama radi na autoputu, prodaje svoje telo. Kaže da se srami, ali mi stvarno lepo živimo.
Diže ruku Perica i dodaje:
• Moj tata je kamiondžija, i da nije Marinog tate i Jovine mame, i mi bi lepo živeli ...

Srela se dva čoveka na nebu:
• Od čega si ti umro?
• Od zime!
• A ti?
• Od sreće!
• Kako to – od sreće?!
• Eto, dođem ja kući, zateknem ženu u krevetu i odmah pretražim celu kuću: podrum, tavan, ispod kreveta. Ne nađem nigde nikog i od sreće umrem.
• E, idiote, da si pogledao u zamrzivač, danas bismo obojica bili živi!

Pita deda Pericu kakve su mu ocene u školi. Perica nevoljno odgovara:
• Ma loše bre, samo marširaju.
• Kako to marširaju? - pita deda.
• Pa lepo - 1, 2, 1, 2, 1, 2, 1, 2, ...!

Došli Mujo i Haso u Frankfurt i zaustave se na benzinskoj pumpi, radnik pita:
• Super?
• Jok bolan, vodu do vrha!
Fritz se čudi, ne veruje, ali toči vodu u rezervoar stojadina. Potom izađe Mujo iz auta, ubaci u rezervoar neku tabletu, zatvori poklopac i odveze se. Drugi dan isto tako, treći takođe i onda Fritz o tome obavesti svog direktora Dietricha. Dođe Mujo opet sledećeg dana, isti postupak, ali ovaj put direktor dođe i kaže:
• Hoćete li mi, gospodine, prodati te vaše tablete za milion maraka?
• Neću, hoću najmanje 2 miliona.
Direktor kaže da je u redu, donese lovu i uzme tablete. Muji napune vodu, on ode, a Haso ga pita:
• Bolan, Mujo, a na šta ćemo se sad voziti kad si ti prodao one tablete?
• Pa na plin, kao i do sada - odgovori Mujo.

Momak kaže devojci:
• Ja bih tebe mogao da gledam čitavog dana.
• Što, je l` sam ti mnogo lepa?
• Ma jok, nego si `slučaj za posmatranje`!