VICOTEKA

Gleda Perica sliku oca i majke i pita oca:
• Tata, zašto na slici ti sediš, a mama stoji?
• Perice, sine, ta slika je napravljena posle naše prve bračne noći. Ja nisam mogao da stojim na nogama, a majka nije mogla da sedi.

Muji stigao veliki račun za struju, pa kaže on Fati:
• Eto ti sad, pa ti i dalje pozajmljuj peglu svima po selu!

Zazvoni telefon u policijskoj stanici i javi se dežurni:
• Dobar dan, izvolite!
• Pomagajte brzo, ušla mi je mačka u stan!
• Polako gospođo, to nije ništa strašno ...
• Ma kakva crna gospođa, ja sam papagaj!

Na času biologije nastavnik upita Pericu:
• Znaš li, Perice, bar jednog sisara koji leti?
• Znam: stjuardesu - odgovori Perica.

Stariji čovek šeta obalom jezera. Pažnju mu privuče ribolovac koji je lovio ribu sa obale, priđe i obrati mu se:
• Grize li nešto, prijatelju? - Jok. Ali juče sam ovdje ulovio četrdeset deverika! – odgovori mu.
• Znate li Vi ko sam ja? – upita čovek.
• Ne – odgovori ribolovac.
• Ja sam šef ribočuvarske kontrole za ovu oblast! - predstavi se čovek i  pokaza legitimaciju.
• A, znate li Vi ko sam ja? - brzo će ribolovac.
• Ne.
• Ja sam najveći lažov u ovom kraju.

Milojku je rođendan i Smiljana ga pita šta bi želeo kao poklon. Milojko će:
• Pušku.
• Ne, puška nikako!
• Ipak, ja bih pušku ...
• Rekla sam ti, Milojko, puška NE!
• Ali ja bih pušku.
• Poslušaj me i odaberi nešto drugo!
• Ipak, ja želim pušku.
• Rekla sam ti, puška nikako! Pa, jebote - ko ovde odlučuje, a?!
• Ti. Ali, kad bih imao pušku ...

Exit ili Guča?
• Potpuno svejedno, duvaju i tamo i ovamo ...

Tata pita Pericu:
• Kada ćeš da popraviš onu jedinicu iz istorije?
• Ne znam tata, u poslednje vreme nikako ne uspevam da se dočepam dnevnika ...

Na času engleskog pismeni zadatak. Perica vadi neku hartijicu, a profesor uzvikne:
• Daj taj papir, uhvatio sam te!
Ovaj mu da papir i nasmeje se:
• Prazan je – 1 : 0 za mene!
Svi se smeju, a profesor otvara dnevnik, upisuje mu keca i kaže:
• Sad je 1 : 1.

Uđe domaćin u štalu kad tamo – kobila crkla. Počne on da jauče, to je jedina kobila koju je imao. Utom se pojavi vila i kaže:
• Nemoj tugovati. Ako me opališ pet puta, kobila će oživeti.
Počne domaćin da kreše vilu, ali posle četvrtog puta otkaže mu srce i on padne mrtav pored kobile. Nakon nekog vremena u štalu uđe stariji sin i tamo zatekne i oca i kobilu mrtve. Počne da kuka i hvata se za glavu. Opet se pojavi vila i kaže:
• Nemoj tugovati. Ako me opališ 10 puta, oživeće ti i otac i obila.
Krene on da kreše vilu, ali posle osmog puta doživi srčani udar i padne mrtav.
Posle nekog vremena u štalu uđe mlađi sin i tamo zatekne stravičan prizor – otac, brat i kobila leže mrtvi. Dok je kukao i jaukao, pojavi se vila i kaže:
• Ako me opališ 25 puta, oživeće i otac i brat.
Krene on da kreše vilu – 25., 26., 27. put i – vila doživi srčani udar i umre. Na to će sin:
• Oćeš ti 25 puta, ... i kobila je crkla posle 15. puta, a nećeš ti!

Pričaju dve komšinice:
• Draga moja, šta je to sa Vama? Da li ste jako bolesni?
• Ja bolesna?! Zdrava sam k'o dren! A zašto me to pitate?
• Pa, čujte, vidim da Vam već tri dana za redom svako jutro dolazi doktor.
• Oprostite, molim vas, kad je Vama svako jutro dolazio onaj pukovnik, meni nije bilo ni na kraj pameti da pomislim da je počeo rat.