Majka nije mogla da sedi

Gleda Perica sliku oca i majke i pita oca: • Tata, zašto na slici ti sediš, a mama stoji? • Perice, sine, ta slika je napravljena posle naše prve bračne noći. Ja nisam mogao da stojim na nogama, a majka nije mogla da sedi.

Stoje dva čoveka na santi leda. Kaže jedan: • Vidi, spaseni smo! • Kako znaš? • Evo ide Titanik.

• Dođi večeras. Vino i večera pod svećama ... • Jao, što si romantičan! • Ma jok, juče mi isključili struju!

Zašto Piroćanac gleda kasetu svoje svadbe unazad? • Da bi gledao kako mu muzika vraća pare.

Žena razgovara sa prijateljicom: • Vara me muž. • Pička mu materina - opsova prijateljica. • Probušila sam mu sve kondome - reče zadovoljno žena. • Pička ti materina - odbrusi prijateljica.

Tokom prve bračne noći, iznenađen nevestinim ponašanjem, Crnogorac skoči iz kreveta: • Što to činiš nesrećo, jesi l' pomahnitala? • Učila me je majka kod kuće da tako treba. Posle nekog vremena, opet će Crnogorac: • Stani, muka mi je, đe me obrćeš, pa nijesam astronaut? • Pa učila sam iz geografije da tako treba. Opet se Crnogorac javlja: • Što mi to činiš, nijesam ti ja sladoled! • Pročitala sam mnogo Kuvara o tome kako se pravi šlag, mislila sam da voliš ... Sutradan ga familija pita kakvi su mu utisci o nevesti, a on kaže: • A što je vaspitana, a što je obrazovana, a što je načitana ... auuu ...

• Znaš li da su komšija Pera i komšinica Mica juče imali parnicu za razvod braka? - pita Mile Jovanku. • I, ... kako su se podelili? • Njoj deca, njemu dadilja.

Pauk je glavni nosilac Srpske automobilske industrije

• Halo ... policija? Pošaljite patrolu ... slučajno sam gurnuo ženu kroz prozor! • U redu ... šaljemo i hitnu pomoć! • Ma, ne treba hitna! Mi živimo u prizemlju ... samo patrolu, i to što pre ... samo što nije provalila vrata!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Jedne godine sam tašti za Božić kupio parcelu na groblju. Sledeće godine me je pitala šta sam joj sada kupio. Odgovorio sam joj: • Ništa gospođo, ni poklon od prošle godine niste iskoristili ...