Trebao je Haso doć po bicikl

Fata nad stolom razvlači kore za pitu, nagla se i, da prostite, dobrano naguzila. Dоšao Mujo s posla, ugleda Fatu kako mlati guzovima, zadigne joj suknju i na brzaka kresne. Fata se okrene, pogleda u Muju i kaže: • Ih, bolan, što si brz, već gotovo, a ni koru još nisam uspela razvuć! A Mujo reče: • Ma može i duže, samo žurim, trebo je Haso doć po bicikl! Fata: • Pa bio je već. Mujo: • I, jel se dugo zadržao? Fata: • Pa kako da ti kažem ... 4 kore!

Posetio Srbin šeika pa mu se hvali: • Ja imam deset sinova, još jedan pa čitav fudbalski tim. A šeik će na to: • Ja imam 17 žena. Još jedna pa celi teren za golf.

Žena kaže mužu: • Uskoro će nam godišnjica braka, ... hoćemo li zaklati prase? Muž će: • Zašto? Šta ti je prase krivo?

Doktor sat vremena gleda nalaze jednog pacijenta, pa ga na kraju upita: • Recite mi, molim vas, koji ste znak u horoskopu? Preplašeni pacijent odgovara: • Rak, doktore ... • Ha ..., kakva slučajnost!

Zašto nema podgoričana u grad? • Zato što je svako izbacio status da je u Sutomore il` u Budvu!

Ulazi plavuša u prodavnicu i traži: • Litar kisele vode, molim! • Ne kaže se kisele vode nego mineralne – ispravi je prodavac. • Dobro. Pored mineralne vode, dajte mi jedne mineralne krastavce i, molim vas, skinite taj mineralni osmeh s lica.

Sede dva penzionera na Kalemegdanu pa jedan pita onog drugog: • Je li, kako te služi ona stvar? • Isto kao ova naša omladina – ima šta da radi, al’ ne voli da se diže. A tebe? • E, mene kao stara devizna štednja – imaš je, al’ ne možeš da je podigneš.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Sretnu se dva drugara na autobuskoj stanici. Prvi pita drugog: • Šta ima jarane, jesi li se oženio? • Nisam još. - odgovara drugi. • Pa šta čekaš? - upita prvi. • Autobus. - odgovori drugi.

Deca u Crnoj Gori krenula u školu, a ne znaju kojim jezikom govore. Naučiće kada dođu u Beograd na fakultet.

Tokom prve bračne noći, iznenađen nevestinim ponašanjem, Crnogorac skoči iz kreveta: • Što to činiš nesrećo, jesi l' pomahnitala? • Učila me je majka kod kuće da tako treba. Posle nekog vremena, opet će Crnogorac: • Stani, muka mi je, đe me obrćeš, pa nijesam astronaut? • Pa učila sam iz geografije da tako treba. Opet se Crnogorac javlja: • Što mi to činiš, nijesam ti ja sladoled! • Pročitala sam mnogo Kuvara o tome kako se pravi šlag, mislila sam da voliš ... Sutradan ga familija pita kakvi su mu utisci o nevesti, a on kaže: • A što je vaspitana, a što je obrazovana, a što je načitana ... auuu ...