Da mi ga balansiraš

Dolazi Piroćanac kod vulkanizera da mu zakrpi kurton, a ovaj mu odgovara: • Ne krpimo kurtone! Poče Piroćanac da ga moli i da dosađuje, pa ovaj popusti i zakrpi mu kurton. Ne prođe dugo, kad ovaj opet dolazi na krpljenje, i ovaj mu ga zakrpi. Dolazi on i treći put, a vulkanizer ga dočeka iznerviran: • Dva puta sam ti ga krpio, šta više ‘oćeš?! • Ma nisam sad došao da mi ga zakrpiš, nego da mi ga balansiraš.

Izgubila mi se tašta. Pronalazaču slede batine.

Na ručku na koji je bila pozvana porodica iz komšiluka, mali Perica se ponudio da izgovori molitvu: • Dragi Bože, zahvaljujem ti što si mi dao tako dobre roditelje. Hvala na gostima i njihovoj djeci, koja su mi pojeli sve kolače i sladoled. Blagoslovi ih tako da više ne dolaze ponovo. Oprosti komšijinom sinu koji se valjao sa mojom sestrom na njenom krevetu, i njegovoj sestri zato što je jela kobasicu iz gaća moga brata. Ove zime molim te pošalji odjeću svim siromašnim, golim tetama iz tatinog telefona i izgradi skrovište za jadne muškarce koji koriste maminu sobu kada je tata na poslu!

Muž, zavaljen na fotelji, doviknu ženi: • Daj Milena, pogledaj šta je tom detetu?! Mnogo se dere! • Pa, šta `oćeš, ... možda da ga stavim na vibraciju?

Posvađali se Lala i Sosa baš dobro. Lala poče da preže konje u kola, da ide u grad. Sosa se vrpolji, pa ga pita: • O`š povesti i mene? • Mani me se, neću! • Ta, povezi me, makar u šaragama ... • Luda ženo, neću. I tako, ... pođe ti on, kad ispred grada zaduva jaka Košava, poče kiša, munje sevaju, i Lala se skloni pod neko drvo. Utom lupi grom u šarage. Lala baci kapu na zemlju i reče: • A lepo me molila da je povedem!

Saobraćajni policajac zaustavlja automobil zbog prekoračenja brzine: • Gospodine vozili ste 140 Km/h a dozvoljeno je 100. Vozač poče da sebrani: • Pa ne znam baš da li je bilo tako. Programirao sam na „cruise control“ da vozim 100 Km/h. Možda vaš radar nije skoro atestiran? Ne dižući pogled, njegova žena koja je sedela pored njega i štrikala reče: • Ne budi lud dušo, pa znaš da naš auto nema „cruise control“. Dok je policajac pisao kaznu, vozač se okrenu prema svojoj ženi i zaurla: • Možeš li ti držati jezik za zubima nekada? Žena se osmehnu i reče: • Možeš biti srećan što te je „radar detector“ opomenuo na vreme, pa si sa 200 usporio na 140 Km/h. Tada policajac poče da piše i drugu kaznu zbog ilegalnog posedovanja „radar detectora“, a vozač se prodera na ženu: • Prokleta ženo, da li ti ikada ćutiš? Začepi gubicu! Policajac pogleda dalje i reče: • A moraću da vas kaznim i zato što niste stavili sigurnosne pojaseve! Tu vozač poče pravdanje: • Vidite gospodine, imao sam pojas, ali sam ga skinuo kad ste me zaustavili da bih izvadio vozačku dozvolu koja mi je u zadnjem džepu pantalona. Na to će njegova žena: • Dragi, znaš i sam da nisi imao pojas, jer ti nikada ne stavljaš sigurnosni pojas dok voziš. I dok je policajac počeo da piše i treću kaznu vozač divljački dreknu na svoju ženu: • Zašto već jednom ne ućutiš? Policajac pogleda u ženu pa je upita: • Gospođo, da li vaš suprug uvek ovako razgovara sa vama? A žena će na to: • Ne uvek, gospodine, samo kad popije ...

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Sedi Perica ispred zgrade i plače. Prolazi jedna žena i pita ga: • Je li, dete, što plačeš? • Buuu, tata se udario čekićem po prstu. • A što ti plačeš kad se on udario? • Pa u početku sam se smejao ...

Dogovaraju se Milojko i Javorka o odmoru, pa Javorka pita: • Šta misliš Milojko, šta je bolje za tvoje zdravlje, da idemo na more ili na planinu? Milojko odgovori: • Za moje zdravlje bi najbolje bilo da ti odeš na planinu, a ja na more!

Kako se na Turskom kaže peder? • U čmar aga!

Mujo u autobusu daje svoju kartu kontroloru, on gleda, gleda, ... pa mu kaže: • Gospodine, ovo je dečija karta! A Mujo će: • Eto vidite koliko sam dugo čekao autobus!