Tri nove adrese

Dođe Perica u crkvu da se ispovedi: • Oče, zgrešio sam. • Šta si uradio? • Spavao sam se sa kurvom. • Je l’ sa onom u knjižari preko puta? • Ne. • Je l’ sa gospođom u trafici na uglu? • Ne. • Je l’ sa konobaricom iz kafane u sledećoj ulici? • Ne. • Ma dobro, nije ni važno. Izmoli deset očenaša i nemoj više to da radiš. Izađe on na ulicu i kaže Ivici koji ga je čekao ispred: • Idemo Ivice, saznao sam tri nove adrese.

Čemu služi prijatelj? • Kad ti je loš dan, odeš kod prijatelja, pa pokvariš i njemu dan!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Crnogorac muva devojku: • Radiš li, mala? • Radim ... • O'š li da ti sredim trudničko?

Pitala učiteljica decu šta će biti kada odrastu: • Ja ću biti mafijaš - kaže mali Ivica. • Pobogu dete, pa zašto baš mafijaš? • Mafijaši su najjači, imaju puno para, vole ih žene, voze dobre automobile ... Baš kao onaj najnoviji model dole što je parkiran. Javlja se mali Toma i kaže: • Ja ću biti političar ... Predsednik države! • Ajde, to je već lepše, ali zašto bi baš u politiku Tomo? • I oni imaju puno para, niko im ništa ne može, čuvaju ih telohranitelji, imaju vile na obali reke i velike stanove, voze se u dobrim automobilima ... Baš kao onaj najnoviji model što je dole parkiran ... • A šta bi ti voleo da budeš? - upita učiteljica malog Pericu. • Ja želim da budem dlakav po ceeelom telu! • Bože Perice ... Pa zašto baš dlakav, od čega ćeš živeti, u cirkusu ćeš možda da nastupaš?! • Vidite učiteljice, moja sestra je dlakava samo malo između nogu, a ono dole je njen Mercedes!

Kakvu sam kafu skuvao komšinici, evo još traži gaće po sobi.

Mujo i Haso na granici, a u gepeku voze ukradene mobilne telefone. Carinik: • Imate li šta da prijavite za carinjenje? • Ma jok bolan. U tom momentu zazvoni jedan mobilni iz gepeka, a Mujo će, kao iz topa: • Haso, bolan, pogodi koje mi uvo zvoni!?

Došao Lala u Njujork i sedne u taksi koji vozi crnac: • Izvinte, gos’n crnac, ja bih do centra! • Može, kaže crnac! • Ijao - kaže Lala - ta vi znate srpski, gos’n crnac! Ta, gde ste ga naučili? • U Srbiju, čoče! • U Srbiji? Ta sjajno! A gde ste to bili u Srbiji, moliću lepo? • A u Beograd, a đe bi? • Ta u Beogradu, lepo, a kandak ste vi tamo, gos’n crnac, nešto studirali? • Ne, no si ti studira - kaže crnac - Naravno da sam studira! • A šta ste studirali, ako nije tajna, gos’n crnac? • A, medecinu, čuj, što bi drugo! • A jeste li završili, gos’n Crnac! • A nijesam jado, nijesam! • Ta što, pobogu, gos’n crnac? • A upa sam u loše društvo!

Objašnjava otac petogodišnjem Perici: • Ako hoćeš da budeš jak kao tata, moraš da pojedeš sav spanać iz tanjira. A Perica odgovara: • Neću da budem jak kao tata. Hoću da komandujem kao mama.

Šta je prava matematika? • To je kad u dva ujutro vadiš 'koren' iz nepoznate.

Ide čovek ulicom i na nekoj poslastičarnici vidi natpis `Jeftini kolači`. Uđe unutra i pita: • Koliko je ovaj kolač? • 100 dinara. • Dobro, koliko je ovaj? • 120 dinara. • A ovaj? • 150 dinara. Čovek se iznervira i kaže: • Sve jedan skuplji od drugog! Zašto vam onda na radnji piše jeftini kolači? • Pa, ja sam Jefta! – odgovori prodavac.