Jesi li zviždao ti

Dobio Mujo nov stan, pa se hvali Hasi: • Ću lepote, prostora, ... imam sad ja svoju sobu, a Fata svoju, ne moram je više slušat' kako hrče ... • Ma dobro, a one stvari? • A to, ... pa samo zviznem kad mi dođe i ona već na vratima. • A šta kad njoj dođe? • Eee, ... onda ona otvori vrata pa kaže: Mujo, jesi l' zviždao ti il' komšija Suljo?

Otišao čovek kod čarobnjaka i pita ga može li da poništi kletvu koja je bačena na njega. • Zavisi - kaže čarobnjak - ako se sećaš tačnih reči ... • Kako se ne bih sećao: "Sada vas proglašavam mužem i ženom ...".

Čitavog dana šef traži jednog radnika po pogonu, ali on kao da je propao u zemlju. Tek pred kraj radnog vremena nađe on njega i kaže mu: • Pa, gde si ti? Čitavog dana te tražim i ne mogu da te pronađem. • Eee, šefe, danas je teško naći dobrog radnika.

Mujo kosi, a Japanac uzeo štopericu, olovku i papir i meri Muji produktivnost. Posle prvog otkosa, kaže Japanac: • Ne valja Mujo, imaš prazan hod. • Kako ba prazan hod? • Pa lepo. U jednom smeru kosiš, a kad vraćaš kosu vraćaš je u prazno. Nego, da naoštrimo kosu i sa druge strane, pa da i u drugom smeru kosiš. I tako i bude. Kosi Mujo, a Japanac opet: • Ne valja Mujo. Opet imaš prazan hod. • Pa kako bolan opet prazan hod? • Lepo! Kosiš u oba smera, ali imaš prazan hod jer vrtiš guzicom džabe. Nego, da ti zavežemo grabulje pa da odmah travu rastresaš da se brže suši. I tako i bude. Kosi jadni Mujo tako opremljen, kad eto ti Fate. Nosi ručak. Na glavu stavila posudu sa kiselim mlekom, u jednu ruku posudu sa pitom, a u drugu košaru sa hranom i pivom. Ide polako prema Muji, a on kad je vidi kako zanosno njiše bujnim bokovima, kaže: • Bona Fato, ne njiši tako bokovima, ako Japanac vidi da mi se diže, odmah će da mi utvrdi prazan hod i obesiti fenjer, da kosim i noću!

Kaže Fata Muji: • Uvek kad stanem na kućnu vagu, obavezno uvučem stomak ... Mujo: • Aaa? Pa je l' to pomaže? • Pomaže, moj Mujo, ... pomaže ... da vidim vagu!

Kao mali, bojao sam se mraka. Sada, kada vidim račun za struju, bojim se svetla.

Za bolesne, postoji bolnica. Za lude, postoji ludnica. Za budale nema ništa, zato ih ima svuda.

Sretnu se dve Mostarke, pa kaže jedna drugoj: • Šta je bona, što me ne pitaš šta ima ... • Pa šta ima? • Ma šuti bona, ne pitaj me ...

• Dobar veče, jel to hitna pomoć? - upita Ciga. • Da, izvolite ... • Molim vas pomognite mi, sin mi je progutao kurton!! • Pa gde ste ..., gde živite ...? • Ja sam u Marinkovu baru, Todora Dukina 21! • Stiže ekipa odmah ... Posle 3 minuta: • Dobro veče, iz Todora Dukina ovde, ja sam zvao za ono što mi je sin progutao kurton ... • DOLAZI EKIPA ODMAH! • Ne mora naš'o sam drugi!

Idu dve cipele ulicom, vide čizmu, pa jedna kaže: • Gledaj, eno žirafe!

Pošto je utovario sav Papin prtljag u auto, šofer primeti da Papa stoji napolju. • Oprostite, Vaša Svetosti, hoćete li ući, pa da krenemo? • Da, ali meni u Vatikanu nikad ne dopuštaju da vozim, danas kada odlazim u penziju, baš je dobra prilika. • Žao mi je, Vaša Svetosti, ali to ne bih smeo, izgubiću posao. Šta će biti ako se nešto desi? • Niko to neće saznati - odgovara Papa sa osmehom. Slegnuvši ramenima, šofer sede pozadi a Papa za volan. Ubrzo, šofer se gorko kaje, Jer Papa prelazi 150 na sat. • Sveti Oče, molim vas, usporite - jauče šofer, međutim Papa počinje da usporava tek kada se začuo zvuk sirene. Zaustavlja se, spušta staklo. Prilazi mu policajac, gleda ga, pozdravlja i vraća se svom motorciklu uzevši radio: • Halo šefe, zaustavio sam auto koji vozi 150 na sat. • Odlično! Kazni ga da se nauči pameti. • Ne ide šefe, ovo je vrlo važna osoba. • Tim bolje - kaže šef. • Dobro šefe, ali radi se zaista o vrlo, vrlo važnoj osobi. • Gradonačelnik? • Važniji. • Poslanik? • Važniji. • Predsednik vlade? • Ma, još važniji. • Dobro - kaže šef - pa ko je? • Ja mislim da je Bog. • Zašto misliš da je Bog? • Šefe, šofer mu je Papa!