VICOTEKA

Dok nisam kupio BMW nisam ni znao da sam toliko lep.

Kao mali, bojao sam se mraka. Sada, kada vidim račun za struju, bojim se svetla.

Šetaju se dva policajca i vide da na jednom stubu za uličnu rasvetu piše: „Kuća na prodaju“. Prvi policajac počne da kuca, pa pita drugog:
• Zašto ne otvaraju?
A drugi odgovori:
• Kucaj još. Tu su, vidiš da im je upaljeno svetlo.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Neko pije od sreće, neko od tuge, a nas dvojica od trećeg osnovne.

Vodoinstalater kuca na vrata stana. Otvara mu `garažirana` gospođa u bademantilu:
• Majstore, stigli ste! Odlično! Evo, u kupatilu je havarija!
Majstor uđe u kupatilo i popravi kvar za jedno dva sata.
• Koliko sam dužna, majstore - upita lepa gospođa.
• 50 evra - odgovara majstor.
• Je l` može nešto niža cena - upita gospođa otkrivajući levo rame i bradavicu k`o ratkapna od punta ...
majstor proguta knedlu, i reče:
• Žao mi je gospođo, takva je tarifa.
• Jeste li sigurni, majstore, da ne može makar malo jeftinije - reče gospođa otkrivajući drugo rame i butinu ...
• Gospođo, žao mi je, cena je 50 evra.
• U redu - plati gospođa, pozdraviše se i majstor ode ...
Na povratku kući, majstor svrati do obližnje kafane, sede za šank i viknu:
• Konobar! Daj mi piva za 50 evra.
Konobar će u čudu:
• Šta ćete sa tolikim pivom?
• Kad neće vršnjak da radi za 50 evra, sad će da piša za 50 evra!

Mujo kosi, a Japanac uzeo štopericu, olovku i papir i meri Muji produktivnost. Posle prvog otkosa, kaže Japanac:
• Ne valja Mujo, imaš prazan hod.
• Kako ba prazan hod?
• Pa lepo. U jednom smeru kosiš, a kad vraćaš kosu vraćaš je u prazno. Nego, da naoštrimo kosu i sa druge strane, pa da i u drugom smeru kosiš.
I tako i bude. Kosi Mujo, a Japanac opet:
• Ne valja Mujo. Opet imaš prazan hod.
• Pa kako bolan opet prazan hod?
• Lepo! Kosiš u oba smera, ali imaš prazan hod jer vrtiš guzicom džabe. Nego, da ti zavežemo grabulje pa da odmah travu rastresaš da se brže suši.
I tako i bude. Kosi jadni Mujo tako opremljen, kad eto ti Fate. Nosi ručak. Na glavu stavila posudu sa kiselim mlekom, u jednu ruku posudu sa pitom, a u drugu košaru sa hranom i pivom. Ide polako prema Muji, a on kad je vidi kako zanosno njiše bujnim bokovima, kaže:
• Bona Fato, ne njiši tako bokovima, ako Japanac vidi da mi se diže, odmah će da mi utvrdi prazan hod i obesiti fenjer, da kosim i noću!

• Gde ideš to baba?
• Idem do groblja sine.
• A, je l' se vraćaš?

Političari nisu krivi što je narod bez posla. Narod je kriv što su ti političari na poslu.

Dolazi Ciga kod doktora:
• Doktore, doktore, kašljem, ne mogu da dišem, umirem ...
• Smirite se, samo polako. Recite mi da li je neko u Vašoj porodici imao TBC?
• TBC niko nikad nije im'o, al' je moj stric u Nemačkoj im'o BMW!

Lako je švalerku upisati u mobilni telefon pod imenom "Rile Automehaničar". Zajebano je kad ti Rile u pola dva, posle ponoći, pošalje poruku: "Volim te mišiću moj!".