VICOTEKA

Zatraži učiteljica od dece da napišu po neku reč stranog porekla i da je objasne. Javi se mali Perica da pročita šta je napisao:
• Hajde Perice!
• Perverzija – izvali Perica.
• Dobro – prekide ga učiteljica – hajde sad objasni taj pojam, ali da ne upotrebiš ni jednu bezobraznu reč, kao što inače umeš.
• Važi – kaže Perica - Zamislite dve žene kako idu ulicom i jedu sladoled. I sad, jedna ga liže a druga ga grize. Koja je od njih dve udata?
• Pa ... – učiteljica se zamisli, pa se zacrveni i na kraju reče – Ona koja ga grize.
• Ne! – kaže Perica – Udata je ona koja nosi burmu, a to što ste vi pomislili, to je perverzija.

Zašto plavuša nosi reket u kafić?
• Čula je da će joj konobarice servirati.

Kada dam nekome savet, to ne znači da sam pametniji, već da sam napravio više gluposti pa imam iskustva.

Dobar čovek voli svačiju ženu, a loš ne voli ni svoju.

Otišao Piroćanac kod brata u Beograd i igraju playstation. Ujutru majka kaže:
• Ajde deco doručak.
Beograđanin:
• Nema frke, kevo, nema frke.
Posle nekog vremena opet majka:
• Ajde deco ručak.
Beograđanin:
• Nema frke, kevo, nema frke.
Uveče majka:
• Ajde deco večera.
Beograđanin:
• Nema frke, kevo, nema frke.
Piroćanac:
• Aj mi da jedemo, a Frka kad dođe će jede sam.

Došao šesnaestogodišnji Ciga kod ćaleta i sav srećan kaže:
• Čale 'ču se ženim!
• To sine! Več sam se zabrin'o da ne prematoriš! Kak'a je mlada?
• Ma, super čale, k'o Rijana, sam' još lepša. Jedanes' godine i još nevina.
• A, je l' ima ona čaleta i braču?
• Ima bre, nego šta!
• Pu, bre, teraj to u pizdu materinu, kad nije valjala za svoju familiju, neće ni za našu!

Kada bi Grčka naplatila od naših pevača sve pesme koje su im ukrali, izašla bi iz krize za manje od nedelju dana.

U bolnici, pored bolesničke postelje:
• Izvinite, koliko ste visoki?
• Tačno metar i sedamdeset i pet, doktore - jedva izgovori pacijent.
• Hvala, ... i ... samo, da znate, ... ja nisam doktor, već stolar!

Vraća se muž sa posla, a žena mu sva ushićena kaže:
• Dragi, pogodi šta sam danas spremila za ručak?!
Muž će na to:
• Šta bre da pogodim? Pa, ne mogu da pogodim šta je ni kada mi sipaš u tanjir!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Haso:
• Mujo, jebo mater, odreza mi mašina prst!
• Kako bolan, odreza?
• 'Vako, ... uhhh, jebo mater, ode još jedan!