VICOTEKA

Zašto muškarci moraju da se vakcinišu protiv ptičjeg gripa?
• Zato što žive sa guskama.

Otac grdi sina:
• Kakve su vam to blesave igre! Još ćete razbiti glavu jedan drugome! Zar se ne znate igrati normalno? U moje vreme mi smo se igrali lepih igara. Moj drug stavi sebi jabuku na glavu i ja uzmem luk i strelu i onda ... eh ... da ... danas bi mu bilo 45 godina ...

Vranjanac stoji iza Piroćanca u kladionici i pita ga:
• Bratko, kol'ko ćeš uplatiš?
• 150 dinara. - odgovori Piroćanac.
• Leleee, znači, pala neka dojava ...

Kada ti žena kaže:
• Ispravi me ako grešim.
Ti ćuti, ne ispravljaj ništa! To je zamka!

Šeta Mujo ulicom i ispadne mu pola marke u šaht. Pomisi:
• Vala mi se za to ne isplati silazit'.
Uze iz džepa dve marke, baci ih u šaht i reče:
• E, sad se isplati sići ...

• Mujo, šta ti je rekla Fata kada si sinoć doš’o onako nakresan kući? - pita Haso zabrinuto.
• Ništa, samo je vrtela glavom.
• Čijom, svojom ili tvojom?

Idu tako Mujo i Haso ulicom i Haso pita Muju:
• Je li Mujo, šta bi ti voleo da budeš u drugom životu?
Mujo kaže:
• Konj!
A Haso se iznenadi:
• Mujo bolan, pa ne možeš dva puta isto da budeš!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Razgovara majka sa sinom Zemuncem:
• Dobro, sine, dokle ćeš tako? Ukrao si sve što imaš u životu!
• Brate, kevo, šta ti je, diplomu i vozačku sam kupio!

Kada ste u govnima do grla, važno je da vam kolena ne klecaju.

U bolnici, pored bolesničke postelje:
• Izvinite, koliko ste visoki?
• Tačno metar i sedamdeset i pet, doktore - jedva izgovori pacijent.
• Hvala, ... i ... samo, da znate, ... ja nisam doktor, već stolar!