Žive sa guskama

Zašto muškarci moraju da se vakcinišu protiv ptičjeg gripa? • Zato što žive sa guskama.

Posle tuče na jednoj svadbi, morala je da interveniše i policija. Skupljanje izjava je u toku ...: • Pa tako ja zamolim mladu za ples. Otplešemo jedan, muzika svira dalje i mi nastavimo. Otplešemo drugi ples, muzika dalje svira i mi opet nastavimo. Pa onda treći ... • Dobro, skrati malo. Koliko plesova ste otplesali? • Tako negde, posle petog plesa ustane mladoženja, zatrči se do nas i šutne svom snagom svoju mladu među noge. • Auuu. Pa to je sigurno bolelo. • Bolelo, bolelo, nego šta. Sve prste na desnoj ruci mi je polomio, ... mater mu blesavu.

Jedne godine sam tašti za Božić kupio parcelu na groblju. Sledeće godine me je pitala šta sam joj sada kupio. Odgovorio sam joj: • Ništa gospođo, ni poklon od prošle godine niste iskoristili ...

Nikad ne obaraj ruku sa momkom koji šest meseci nije imao devojku.

Hvala banci što su nam omogućili da ponovo stanemo na svoje noge ... oduzeli su nam auto!

Gost pita konobara: • Šta imate danas najbolje za ručak? • Turski gulaš. Kad je već pola pojeo, upita konobara koji je prolazio: • A zašto se to zove Turski gulaš? • Pa, pas se zvao Sultan ...

Čekao stariji čovek šest godina da mu daju dozvolu za gradnju. Na kraju mu službenik kaže: • Evo sve je gotovo, samo još idete do šefove kancelarije da Vam ovde udare pečat. Ode čovek sav srećan, kad u kancelariji, šef gleda na sat i kaže da mu je vreme za ručak. Nesrećni čovek pokunjen kaže: • Šest godina čekam ovaj trenutak. Hajde, preklinjem te sinko, udari mi taj pečat pa ću ti ispričati priču o ženi i psu. Šef malo nevoljno, ali ipak pristane. Overi on sve, a onda zatraži od starca da čuje priču. Starac fino pokupi papire i kaže, gledajući ga pravo u oči: • E jebo ti pas mater!

Priča Mujo Hasi: • Prošle noći sam sanjao strašan san. • A šta to? • Sanjao sam da jedem špagete! • Šta je tu, bolan, strašno? • San k’o san, ali kad sam se probudio, nigde kanapa od pidžame!

Zvone policajci Muji na vrata. Mujo pita: • Ko je? • Policija. • Šta hoćete? • Malo da popričamo. • Kol`ko vas ima? • Dvojica. • Pa popričajte.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Na času istorije galami nastavnik na Pericu: • Znaš li ti, neznalice, da je Abraham Linkoln u tvojim godinama bio odličan učenik? A Perica će: • A znate li Vi da je Abraham Linkoln u Vašim godinama bio predsednik Amerike?