VICOTEKA

Doktor pita svoju pacijentkinju:
• Imate li u svojoj porodici neki slučaj duševne bolesti?
• Da, imamo, muž umišlja da je glavni u kući.

• Ja baš volim morsku hranu - kaže muž.
• Jao dragi, i ja isto. Šta najviše voliš? - upita žena.
• Kada na plaži jedem pljeskavicu!

Hvali se ponosni otac:
• Da čujete samo kako je moja dvogodišnja ćerka naučila mesece. Hajde zlato, jan..., jan...?
• ...uar!
• feb...?
• ...ruar!
• Odlično srce, ... bravo! Hajde, sad ti dalje sama!
• art, ril, aj, un, ul, gust, mbar, bar, mbar, mbar!

Jednog dana, u niskom letu iznad obližnje šume, gavran ugleda komad hleba. Uzme ga veštim manevrom i nastavljajući svoj let iznad drveća – počne da razmišlja:
• Ne smem sebi dozvoliti da me lisica prevari kao onog gavrana u basni. Ako lisica kaže: “Dobar dan, gavrane”, ja ću samo da ćutim i pravim se lud, jer ako progovorim – ispašće mi hleb.
Međutim, i lisica je čitala tu basnu. Ugledavši gavrana s parčetom hleba, lija odluči da ponovi dobitnu kombinaciju iz literature:
• Dobar dan, gavrane!
Gavran mudro ćuti.
• Dobar dan, gavrane! – ponovi lisica.
Gavran i dalje mudro ćuti.
• Gavrane, direktor ti spava sa ženom!
• Štaaa!!! – dreknu gavran i – ispadne mu hleb.
Pouka: Kada ti direktor spava sa ženom – ćuti, jer ćeš ostati bez hleba.

Posedujem kiseli kupus u glavicama, ovogodišnji! Potreban partner sa mlevenim mesom za zajedničko ulaganje u sarmu!

Gleda se Crnogorac u ogledalu i kaže:
• Da mi je brada kraća za dva centimetra, bio bih pravi Njegoš!
Pa zagleda svoju frizuru:
• Da mi je kosa za dva centimetra kraća, bio bih pravi car Lazar!
A žena mu kaže:
• Da ti je polni organ za dva centimetra kraći, bio bi prava carica Milica!

Šta je to šamar?
• Informacija iz prve ruke!

Sretnu se dva drugara na autobuskoj stanici. Prvi pita drugog:
• Šta ima jarane, jesi li se oženio?
• Nisam još. - odgovara drugi.
• Pa šta čekaš? - upita prvi.
• Autobus. - odgovori drugi.

• Dobar dan, može li jedna kratka anketa?
• Naravno!
• Koji Internet koristite i da li ste zadovoljni?
• Komšijin, i jako smo zadovoljni.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Ko kaže da u Srbiji nema reda? Red u pošti, red u baci, red u opštini, red u ambulanti, red u prodavnici, ...